Збек и с то н республикаси олий ва урта махсус таълим



Download 8,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/83
Sana25.02.2022
Hajmi8,79 Mb.
#288441
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   83
Bog'liq
Qadimgi va O'rta asr G'arbiy Yevropa falsafasi (S.Yo'ldoshev va b.)

ч и к д а н
билимлар ва фанларнинг тасни- 
фида жисмий дунёдан ташкарида хамма нарсадан соф ва жисм- 
сиз шакл — (худо), харакатсиз биринчи двигател хукмронлик 
Килади. Узининг ножисмийлигига карамай, у бир пайтнинг узида 
энг одций ва реал борлик хамда соф хакикатдир.
Аристотелнинг фанлар таснифи, унинг борликнинг «шакл- 
лари» пиллапоясига ухшаб кетади. Бу таснифда хар бир фан- 
нинг урни жисмнинг соф шаклига якинлиги билан аниклана- 
Ди.
Аристотелнинг фанлар таснифи хам урта аср, хам янги давр 
файласуфлари томонидан ривожлантирилдц.
А Р И С Т О ТЕ Л Н И Н Г ИЖ ТИМОИЙ ВА СИЁСИЙ 
КАРАШ ЛАРИ
.А ристотелнинг жамият ва давлат тугрисидаги таълимоти 
унинг дунёкараши марказида туради. Аристотелнинг жамият ва 
давлат хакидаги таълимоти «Давлат», «Сиёсат» каби асарларида 
баён этилган /'
У уз дав^идаги кулдорлик тузумини ёьутаб чикди ва химоя 
Килди. Файласуфнинг жамият ва давлат хакидаги таълимоти 
Платон таълимотидан йирок. Хаётнинг олий максадига эри­
шиш вокеликдан кочиш деган ran эмас, дейди у. Лекин инсон 
табиати мукаммал булмаганлиги учун у хаётда катор фазилат- 
ларга мухтож. Фазилатлар ичида инсон учун зарур булган нар­
са — бойлик. Бойлик кузлаган максадимизга етишишдаги куролга 
ухшайди. Аристотел бойлик деганда аник маънода хужалик учун 
керакли буюмлар, давлатга ва оилага фойдали, инсон хаётига 
зарур нарсаларни туплашни тушунади.
. Мутафаккир — антик жамиятнинг назариётчиси булганлиги 
учун бойликка эхтиёж нуктаи назаридан карайди. Бой булиш 
инсон учун бойликка эга булиш эмас, балки ундан фойдала- 
ниш демакдир. Х.акикий фаровон хаёт учун чексиз бойлик за­
рур эмас. Тупланган бойлик маълум максадга хизмат кдлса, у 
ахлокий жихатдан кимматлидир/
Ф аровонлик — бу ортикча бойликка эга булиш, деган ran 
эмас. Бойликка эга булганлар икки гурухга булинади. Биринчи- 
си, исрофгарчиликка йул куйиб, тежамкорлик хакида гам емай- 
ди. И ккинчи гурухдагилар ута хасис булиб, меъёридан ортик 
иктисод кил ад ил ар. Бу икки гурух кишиларини фазилатли деб 
булмайди. Энг яхши кишилар уртача — сарф ва икгисод йули- 
ни тутадилар. Сахийлик эркин ва олижаноб кишиларнинг фа-
www.ziyouz.com kutubxonasi


зилатидир. Сахий фойдали нарсадан энг яхши усул билан фой- 
даланади.
Исрофгарчини вак,т ва тажриба тузатади. Бирок, хасисни ту- 
затиб булмайди. Олий фаровонликка эришиш учун озгина мул- 
кий восита етарлидир. Бахтиёр киши хдддан ташк,ари куп мод- 
дий бойликка мухтож, дейиш нотугридир. Гарчанд усиз киши 
бахтли булиши хам мумкин эмаслиги аник,. Узига етарли бой- 
лик ва маънавий фаолият ортик,ча моддий маблаг талаб этмай- 
ди. Хатто ер ва сувга х,оким булмасдан хам олижаноб ишларни 
амалга ошириш мумкин. Хасисликнинг турли шакллари ичида, 
Аристотелнинг фикрича, энг ёмони хаддан ташк,ари ортик,ча 
мулкка х,ирс куйишликдир. «Экономика» (ик,тисод) хужалик 
юритишнинг тугри усулидир. Унинг мак,сади оиланинг хужалик 
эхтиёжини окдлона к,ондиришдан иборат. Чунки у жамиятнинг 
бир хужайрасидир. «Ик,тисод» оила ва унинг аъзоларини олий 
мак,сад — фаровонликка эришиш йулида зарурий нарсалар би­
лан таъминлайди. Ик,тисод йули билан кулга киритилган нар­
са — табиатга муносиб равишда кулга киритишликдир.
«Хрематистика» эса хужалик юритишнинг салбий шакли 
булиб, Аристотел уни к,аттик, танк,ид кдлган. У инсонни олий 
мак,садга эмас, балки чексиз бойлик орттиришга ундайди. Бу 
ерда юлгичлик асосий мак,сад булиб, у узининг хужалик мул- 
кини купайтиришга интилади.
Ик,тисоднинг хрематистикага к,арши турганлиги, урушлар- 
ни та\лил к,илиш тажрибасидан келиб чик,иб, уни ижтимоий 
Хаёт ходисасидир, дейди у. Уруш хам хужалик юритиш нинг бир 
тури булиб, бойликни к$лга киритиш санъатидир. Чунки уруш- 
нинг бир к,исми овчиликдан иборат. Ов фак,ат хайвон ва пар- 
рандаларни ов к^лишдан иборат булмасдан, балки табиатан 
тобе булувчи кишилар, тобеликка буйсунмовчиларни ов к,ила- 
дилар. Ик,тисод табиатга мувофик, келадиган барча кулга кирув- 
чи бойлик турларига тегишлидир. Бойлик оила ва давлатнинг 
Хаёти учун фойдали куролнинг тимсолидир. У хам чексиз эмас. 
Ик,тисод билан кулга киритилган давлатгина бахт-саодат кел- 
тиради. Агар у табиатга мос келса, хрематистика эса, аксинча, 
табиатга зид равишда кулга киритилган хужалик «фаровон»ли- 
гидир. Чунки у бойлик ва мулкдорликнинг чегарасини билмай- 
ди. «Хрематистика» айрибошлашнинг фарзандидир. Дастлаб ай- 
рибошлаш хаётий мак,садлар учун юзага келган булиб, табиатга 
мос келган. Унинг мавжудлигининг зарурийлиги етишмовчи- 
ликнинг тулдиришга мулжалланган эди.
Бирок, пулнинг пайдо булиши, муомала ва жамгармани юзага 
келтирищда восита йулини топиш билан айрибошлаш узининг 
дастлабки вазифасини, яъни бевосита эхтиёжни к,ондиришгина 
булмасдан, балки чексиз бойлик орттириш куролига айланади. 
У купрок, пул билан муносабатда булади. Унинг вазифаси чек­
сиз бойлик орттиришдир.

Download 8,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish