Ўзбек дипломатияси тарихидан


Х О РА ЗМ Т А РИ Х Н А В И С Л И ГИ Д А Х И ВА Х О Н Л И ГИ



Download 11,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet59/184
Sana19.12.2022
Hajmi11,99 Mb.
#890942
TuriДиплом
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   184
Bog'liq
O`zbek diplomatiyasi tarixidan

Х О РА ЗМ Т А РИ Х Н А В И С Л И ГИ Д А Х И ВА Х О Н Л И ГИ
Т А Ш Қ И СИ ЁС АТИ
Х о р а з м
ж а ҳ о н м а д а н и я т и р и в о ж и г а , у м у м и н с о н и й
қ а д р и я т л а р н и н г т а к о м и л л а ш у в и г а с а л м о к ^ и ҳ и с с а қ ў ш ган
муқаддас ўлкалардан биридир. Бу а зи з зам и н д а таваллуд топган 
ўнлаб б ую к зо т л а р н и н г н о м и м а ш р и қ у м ағри б д а ғоят кагга 
эҳтиром билан тилга олинади. Ж аҳон ф ан и ва м аданиятида ўчмас 
и з қ о л д и р г а н а н а ш у а л л о м а л а р д а н б и р и — А бу Р а й ҳ о н
Б ер ун и й н и н гтаъ б и ри билан айтганда “ и н сон эҳтиёж лари вужудга 
келтирган ф ан л а р н и н г” ҳар бир соҳасида бу д и ёр салм окд и из 
қо л д и р ган . Бу ҳол та р и х н а в и с л и к б о р а с и д а ҳам я қ қ о л кўзга 
ташланади.
М аълум ки, араблар и сти лоси нати ж аси д а й ў қ бўлиб кетган 
м а ҳ а л л и й т и л л а р д а г и ё з м а м а н б а л а р н и ҳ и с о б г а о л м а с а к , 
Т у р к и с т о н х а л қ л а р и т а р и х и ҳ а қ и д а ҳ и к о я қ и л у в ч и ё з м а
адабиётнинг ёш и ўрта ҳисобда 1200 йил атроф идаги воқеалар 
билан чекланади. У ларн и н г аксари яти ўш а вақтлардаги таом илга 
кўра араб ва ф орс тилларида битилган. Бу нарса тари хн ави сл и к 
соҳасига ҳам тааллукдидир. Ҳ атто ўзбек тили ва адабиётида ҳар 
т о м о н л а м а ў з и н и н а м о ё н э т г а н т е м у р и й л а р д а в р и д а ҳам
тарихнавислик, асосан , ф о р с тилида олиб б орилган.
X V I-X VIII асрларда Т уркистон сарҳадларида рўй берган ўзаро 
қ о н л и ж а н ж а л л ар ва тў қ н а ш у в л а р , т о ж -т а х т учун к у р аш л ар
натиж асида бу ерда б и р йўла уч м устақил давлат: Бухорода - 
м а н ғ и т л а р , Х и в а д а - қ ў н ғ и р о т л а р , Ф а р ғ о н а в о д и й с и д а эса 
м и н глар су л оласи қ а р о р то п а д и . Ҳ ар учала д а в л а т ў зб ек л ар
тасарруф ида б ўл са-да, ам м о т а р и х н а в и с л и к Бухоро ва Қ ўқон 
хонликларида эски ан ъан ага б и н о ан асосан ф орс тилида олиб 
б о р и л д и . Х и в а х о н л и г и д а э с а бу с о ҳ а ф а қ а т ў зб е к т и л и д а
ривож ланди. Бу ерда ўзига хос ўзбек тарихнавислиги мактаби 
вужудга келди ва ҳ а л қ и м и з т и л и д а ш у н д ай а ж о й и б тар и х и й
асарлар силсиласи ярати л д и ки , у л арн и н г ҳар бири н аф ақат Хива 
х о н л и г и , б а л к и Т у р к и с т о н н и н г в о қ е а л а р г а б о й ў т м и ш
саҳиф аларини ҳаққоний ёритиш да б еқи ёс аҳамиятга м оликдир.
Хоразм тарихнавислигида эски ўзбек тилида ёзилган ва бизгача 
етиб келган дастлабки асар 1550 й илда ёзилган. “Т арихи Дўст 
султон ” ёки “ Ч и н г и з -н о м а ” д еб аталган уш бу б и ти к Ў тамиш
132


Ҳ о ж и қ ал ам и га м а н с у б д и р 1. XVI а с р н и н г ўрталари д а Х ивада 
ҳ у км р о н л и к қи л ган ш а й б о н и й л а р сулоласи ваки л и А булғозий 
Б аҳодирхон и к к и м аш ҳур тарихий асар — “ Ш аж арай и тароки м а” 
ва “ Ш аж арай и ту р к ” н и ёзиб қолдирди. К ей и н ги ш оҳ қўлёзма 
у н и н г ваф отидан сўнг А нуш а М уҳамм адхон (1663-87) си п ори ш и
б и л а н у р г а н ч л и к т а р и х ч и М а ҳ м у д и б н М у ҳ а м м а д З а м о н
т о м о н и д а н т ў л д и р и л и б , н и ҳ о я с и г а е т к а з и л а д и 2. А й р и м
м аъ л у м о т л а р га қ а р а г а н д а , Ш е р ғ о з и х о н (1 7 1 4 -1 7 2 7 ) д а в р и д а
М а в л о н о С а й й и д М у ҳ а м м а д О х у н д д е г а н м у д а р р и с Х и в а 
ў тм и ш и га о и д ‘Т у л ш а н и и қ б о л ” д еган а ж о й и б тар и х и й асар 
яратган. А м м о у бизгача ети б кел м аган 3.
Х оразм да ш акл л ан ган ўзбек тар и х н ави сл и к мактаби ай н и қса 
қўнғиротлар сулоласи д аври д а ю к са к л и к к а кўтарилади. Бу ерда 
б и р и н -к ет и н бую к ўзбек тар и хн ави сл ари - М ун и с, О гаҳий ва 
Б а ён и й л а р н и н г “ Ф и рд авс у л -и қ б о л ” , “ Р и ёз уд-давла” , “ Зубдат 
ул-таворих” , “ Ж о м еъ ул-воқеати су л то н и ” , ‘Т у л ш а н и давлат” , 
“ Ш о ҳ и д и и қ б о л ” , “ Ш а ж а р а й и Х о р а з м ш о ҳ и й ” ва “ Х о р азм

Download 11,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish