Ўзбек диалектологияси


в тть,  бўлишсиз кемъй  тьпть. Ш арт феълининг кўплиги (1 шахс)  -вуз, -мьз



Download 1,89 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/88
Sana04.06.2022
Hajmi1,89 Mb.
#636659
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   88
Bog'liq
ўзбек диалектологияси (1)

в тть, 
бўлишсиз кемъй 
тьпть.
Ш арт феълининг кўплиги (1 шахс) 
-вуз, -мьз, 
2 шахс 
-йъз: 
бълсайъз. 
1 шахс 
ў т т а н
замон ф еълининг кўплиги - 
мъза, -мъз, -вуза, -вуз
(лдузэь). 2 шахс 
-ъ: з 
(лдъ:з) орқали ясалади.


3.
 Андижон шеваси. 
Бу шеванинг асосий хусусияти тушум келишиги 
қушимчаси 
-нъ, -ни 
дан ташқари 
-ть, -ти, -дъ, -ди, 
тарзида келади. 
Ҳозирги замон давом феъли 
-йап, йэп, 
орқали ясалади: келэйэпмэн.
4. 
Наманган шеваси. 
Бу шеванинг асосий хусусияти ҳозирги замон 
давом феъли қўшимчаси 
-ут: 
келутьман, бўлишмизи: келмуттьман.
Бу тасниф ҳам ўзбек диалектологияси тарихида анча яхши ишланган. 
Таснифлардан бири бўлиб ҳисобланади. Лекин бу таснифда ўзбек 
ш е в а л а р н и н г а с о с и й х у с у с и я т л а р и тў л а қ а м р а б о л и н м а г а н , 
шеваларнинг лингвистик фарк.ларини кўрсатувчи белгилар берилмаган. 
Ш унинг учун ҳам бу таснифни олимлар ўз вақтида танқид қилган 
(И.А. Батманов томонидан).
А.К. Боровков таснифи
А.К. Боровков ўзбек халқ шеваларини ўрганишда ўз ҳиссасини 
қўш иб, хизм ат қилган оли м лардан бири ҳисобланади. У ўзбек 
шеваларини икки марта тасниф қилган. А.К. Боровковнинг биринчи 
таснифи 1940 йил «Ўзбек адабииёти ва санъати» журналида «О новьш 
узбекском алфавите» деган мақоласида эълон қилинган.
А.К. Боровков бу тасниф ида ўзбек халқ ш еваларини ф онетик 
томондан икки гуруҳга бўлиб кўрсатади.
1) о-лашган шевалар;
2) а-лаш ган шевалар.
О-лашган гуруҳ шевасига шаҳар шевалари ва улар атрофидаги туман 
шеваларини киритди (Тош кент, Самарқанд, Бухоро, Каттақўрғон, 
Андижон, Қўқон, Марғилон, Қарши, Жиззах).
А-лашган гуруҳ шеваларига эса сингармонизмни сакугаган шевалар 
киритилди. Бу гуруҳ ўзбек шевалари -й-лаш ва ж-лаш хусусиятларига 
кўра иккига ажратилади:
1) й-ловчи шевалар;
2) ж-ловчи шевалар.
Ўзбек диалект ва шеваларини гуруҳлаштиришда А.К. Боровковнинг 
бу таснифи ҳалигача ўз аҳамиятини йўқотмаган. Лекин унда ҳам баъзи 
камчиликлар йўқ эмас.
А .К . Б о р о в к о в н и н г и к к и н ч и т а с н и ф и 1953 й и л Ў з.Ф А
ахборотларининг 5-сонида эълон қилинган. Бу тасн и ф биринчи


таснифга нисбатан беқиёс даражада яхши тузилган. Чунки бунда ўзбек 
х а л қ ш е в а л а р и н и н г та р и х и й т а р а қ қ и ё т и н и ф о н е т и к , л е к с и к , 
морфологик хусусиятлари ҳисобга олинган.
Ана шуларга кўра ўзбек халқ шеваларини 4 катта гуруҳга бўлиб 
кўрсатган:
1.

Download 1,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   88




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish