З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Nizomiy nomli I 
TDPU
kutubxonasi
5-
Ю
9
'
6-расм. Ланцетникнинг %а,щум атрофи
кундаланг кесими: 1—хорда, 2—нерв найи,
З—орца мия нервлари, 4—миомер, 5—целом,
6—жабраолди бушлит, 7—эндостил,
8—х,алк,ум бушлит, 9—жабра тешиклари,
10—жабралараро тусицлар, 11—нефри-
дийлар, 12—ичакнинг жигар усимтаси,
13—жинсий безлар.
? 6
www.ziyouz.com kutubxonasi


18
Скелета. 
Ички скелети асосан 
хордалт
ташкил топган. У гавданинг 
энг охирги (дум) учидан то бошининг учигача боради. Хорда атрофида 
нерв найини хам ураб олган бириктирувчи тузима жойлашган (6-расм). 
Хорда худци мускулли орган каби ишлайди. Мускулларнинг к,иск;ариши 
хорданинг каттиклигини оширади. Хорда ва нерв найини ураб олган 
бириктирувчи тукимали парданинг усимталари миосепталар билан ту- 
ташади. Жабра аппаратининг скелети тусинлардан тузилган. Сузгич к;анот- 
ларини бир к,атор таёкчалар тутиб туради.
Мускул системаси. 
Ланцетникнинг мускул системаси бутун гавда 
буйлаб цатор урнашган мускул сегментларидан ёки 
миомерлартн
таш­
кил топган. Бу миомерлар бириктирувчи тук,имадан тузилган юпка парда 
ёки 
миосепта
оркали бир-бирига карама-карши жойлашмасдан, бир то- 
мондаги бир миомер карама-карши томондаги иккита миомер орасига 
урнашади. Мускул сегментларининг бундай жойлашиши натижасида лан­
цетник гавдасини икки ён томонига бемалол бура олади.
Нерв системаси ва сезув органлари. 
Марказий нерв системаси калин 
деворли нерв найи шаклида булиб, хорданинг устида жойлашади. Унинг 
олдинги учи хорданинг учига бироз етмайди. Шунинг учун хордабош- 
лилар синфи деб аталади, яъни хорданинг олдинги учи нерв найидан 
бироз олдинга чикиб туради. Ташки томондан нерв найи бош мия ва 
орка мияга ажралмаган. Лекин олдинги кисмининг невроцели озгина 
кенгаяди. Бу жой умурткали хайвонлар бош миясининг мия коринчаси 
билан тенглаштирилади. Вазифасига кура у рефлектор фаолиятини идора 
Килади. 
Унинг бузилиши харакат координациясининг бузилишига са- 
баб булади. Нерв найининг олдинги кисмидан икки жуфт сезувчи бош 
мия нервлари чикиб, гавданинг олдинги учини идора (иннервация) 
Килади. 
Нерв найининг колган кисмидан, гавданинг хар бир сегменти- 
дан икки жуфтдан: чап ва унг нервлар чикади. Орка нервлари аралаш 
Харакат-сезиш вазифасини, корин нерв­
лари эса соф харакат вазифасини бажара- 
ди. Ланцетникнинг орка ва корин нерв­
лари узаро боЕланмаслиги билан бошка 
умурткалилардан фарк килади.
Нерв найи буйлаб ёруюшкни сезувчи 
органлар — 
Гессе кузчатрм
таркалган (7- 
расм). Хар кайси Гессе кузчаси ёруглик 
сезувчи хужайрадан иборат булиб, бир учи 
косасимон пигмент хужайрага ботиб ту­
ради. Ланцетникда хакикий жуфт куз ва 
эшитуз органи йук-

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish