З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Мускул системаси. 
Тугаракогизлиларнинг мускул системаси лан- 
цетникларнинг мускулига нисбатан кучлироц булса-да, хали тана ва 
дум мускуллари жуда содда тузилган. У мускул сегментлари — мио- 
мерлардан ва уларни ажратиб турувчи миосепталардан ташкил топ­
ган. Халцум цисмида миомерлар остида висцерал мускулатура ривож­
ланади ва огизолди воронкаси, тил хамда жабра халталарининг мурак­
каб мускул системасини хосил цилади. Бу мускуллар улжасига ёпи- 
шиш, терисини пармалаб тешиш, озицни суриш ва жабра халталари 
орцали сувнинг оцимини таъминлаш каби вазифаларни бажаради. 
Сувда танасини ён томонга буриш ёрдамида харакат цилади.
Нерв системаси 
ва сезув органлари бошца умуртцали хайвонларга 
нисбатан паст тарацций этган. Бош миянинг содда тузилган белгила- 
ри цуйидагилар хисобланади: 1) бош миянинг беш булимидан мия- 
часи узунчоц миядан ажралмаган, 2) бош миянинг булимлари (ол­
динги мия, оралиц мия, урта мия ва узунчоц мия) битта горизонтал 
текисликда кетма-кет жойлашади, 3) урта мия цопцоги тула усиб 
етилмаган, 4) олдинги мия жуда кичик булиб, унинг тагини таргил 
тана ташкил этади, цопцоги юпца эпителийли. Хидлов булаклари ол-
www.ziyouz.com kutubxonasi


29
динги мия яримшарларидан катта (14-расм), жуфт \идлаш нервлари шу 
булакдан чикади. Оралик; миянинг эпителиал крпкрщца пинеал ва па- 
риетал органлар жойлашади. Париетал орган ёруглик сезиш вазифасини 
бажаради. Унинг устида жойлашган пинеал орган бошка умурт-кали- 
ларда эпифиз безига айланади. Оралик, мия тубининг олдинги кисми- 
дан бир жуфт куриш нервлари чикади ва бошка умурткалиларда булга- 
ни каби, куриш нервлари узаро кесишма (хиазма) х,осил килмайди. 
Бош миясидан \аммаси булиб 10 жуфт бош мия нервлари чикади, 
чунки мия кугисининг энгса булими тараккий этмаганлиги сабабли 9 
ва 10-жуфт нервлар мия кугисидан ташк;арида жойлашади.
Орк;а мияси лентасимон шаклда булади. Миногаларнинг орк,а мия 
нервлари бошка умуртк;алиларга к;арши Уларок, бир-бири билан 
кушилиб, аралаш нерв \оси л килмайди. М иксиналарда эса аралаш 
нерв ^осил булади.
Тугаракогизлиларнинг сезиш органлари х;ам содда тузилган. Эши­
тиш органи факат ички кулокдан иборат булиб, иккита (миногалар- 
да) ёки битта (миксиналарда) яримой шаклидаги най парда — ла- 
биринтдан ташкил топган. Х,ид билиш органи бошка умурткалилар- 
дан фаркли уларок; битта, ток; булади. У бурун тешигидан бошланади. 
Бу эса х,идлов халтасига кушилади. Хидлов халтасининг тагидан фа- 
к,ат тугаракогизлиларга хос булган питуитар ёки гипофизар Усик, 
чик;ади. Бу усимтанинг функцияси аникланмаган.
Жуфт кузлари бошнинг ён томонларида жойлашади ва бошка 
умурткалиларнинг кузлари сингари тузилган. Лекин ярим тиник пар­
да билан ёпилган. Париетал ва пинеал органлар ёругликни сезувчи 
кушимча рецепторлар булиб хизмат килади. Тугаракогизлиларнинг яна 
бир рецептори булиб, уларга ён чизик органи хизмат килади. Ён чизик
14-расм. Миноганинг бош мияси: А —устидан
куриниши, Б —остидан куриниши: 1—олдинги
мия, 2~х,идлов булими, 3 —^идлов нерви,
4—оралик мия, 5-6—чап ва унг габенуляр
тугунчалар, 7—эпифиз, 8—куриш нерви,
9—воронка, 10—куриш булими, 11—урта мия
Копцогидаги тешик, 12—урта миянинг таги,
13—кузни харакатга келтирувчи нерв,
14—учлик нерв, 15—юз (бет) нерви, 16—эши­
тиш нерви, 17—узунчок мия, 18—ромбсимон
чукурча, 19—муртак %олидаги мияча.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish