З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

j
а п э
2-расм. Асцидиянинг личинкаси: I эркин
сузиб юрувчи личинкаси; I I эндигина
ёпишиб олган личинкаси; IIIличинка­
нинг кечки стадияси: 1—ёпишиш суртч-
лари, 2 —дум, 3—хорда, 4—марказий нерв
системаси, 5—кузча, 6—статоцист,
7—нерв тугуни, 8—отз, 9—эндостил,
10—ичак, 11—жабра ёрицлари,
12—атриал бушлиц, 13—юрак.
www.ziyouz.com kutubxonasi


14
Уругланиш колониялар уртасида содир булади. Чунки она колония билан 
к,из колония уртасида уругланиш булмайди.
Оловтанлилар туркуми — Pyrosomata нинг вакилларида зиготадан 
асцидиясимон колония асосчиси ривожланади. Куртакланиш йули би­
лан ундан туртта оловтанлилардан ташкил топган гурух хосил булади 
ва бу умумий туника билан уралган булади. Бу хайвонларнинг коло- 
ниядаги хар бир аъзоси халкумининг олдинги к,исмида ёритувчи хужай- 
ралар гурухи булади. Бу хужайраларда ёруглик яратувчи симбиотик 
бактериялар яшайди. Колониянинг узунлиги, одатда 20-40 см булиб, 
ундаги хар бир оловтаннинг улчами 3-5 мм ни ташкил килади. Баъзи 
турлари колониясининг узунлиги 3-4 м га етади.
Асцидиялар барча денгиз ва океанларда таркалган. Одатда, улар 
50 м чукурликда, баъзилари 2000-7000 м чукурликда хам таркалган. 
Баъзи жойларда 1 м2 да 8-10 минг донагача яшайди. 1 гектар жойда 
асцидиялардан 300 кг гача клетчатка олиш мумкин.
Сальплар синфи — Salpae
Сальплар эркин сузиб юрувчи, пелагик хаёт кечирувчи денгиз 
хайвонларидир. Уларнинг гавда шакли бодрингга ёки бочкага ухшай- 
ди (3-расм). Гавдасининг олдинги учига огиз, орка учига эса клоака 
сифонлари урнашган. Бутун гавдаси юпк;а тиник, парда билан урал­
ган, хайвонни халк;а сингари ураб олган мускул ленталари шу туни- 
кадан куриниб туради. Сальпларнинг халкуми ва жабраолди бушлиги 
гавдасини деярли тулдириб туради. Бу бушликдарнинг уртасини орк;а 
усимта деган парда ажратиб туради. Бу пардада жабра теш иклари — 
стигмалар жойлашади. Хайвон куриниб турган мускул ленталарини
3-раем. Сапъпнинг тузилиши: 1—ичак, 2—клоака, 3—жабра, 4—нерв тугуни,
5—куз, 6-отз,
7—
эндостил, 8—щлк,ум, 9—столон, 10—юрак, 11—к,изилунгач,
12~%a:iM бези, 13—ошцозон.
www.ziyouz.com kutubxonasi


15
олдиндан оркага караб кискартиради ва сувни клоака сифонидан куч 
билан отиб чикаради. Узи олдинги томонга караб харакат килади.
Сальпларнинг якка хщ да ва колония булиб хаёт кечирадиган тур­
лари мавжуд. Буларда купайиш навбатлашиб туради. Жинссиз купа- 
йишда якка сальп гавдасининг орка учида махсус усимта — столон 
Хосил булади, бу столондан жинсли киз индивидлар кетма-кет кур- 
такланиб чикиб, занжирсимон колония хосил килади. Улар уз гавда­
сининг тузилиши жихатидан она индивидга ухшайди, лекин ундан 
майдалиги билан фарк килади. Уларнинг хар бирида хам тухумдон, 
Хам уругдон бор. Лекин тухум ва 
y p y F
хужайралари бир вактда пишиб 
етилмайди. Она индивиддаги уругланган тухумдан ёш индивид пайдо 
булади, у усиб, столон хосил килади ва бу цикл яна такрорланади.
Сальплар синфи 25 турни уз ичига олиб, иккита туркумга булина­
ди. Х,акикий сальплар туркуми — Desmomyaries нинг баъзи турлари- 
нинг буйи 5-15 см гача етади.
Бочкалилар (боченочник) туркуми — Cyclomyaries учун полиморф 
колония хосил килиш жуда характерли булиб, колониясининг узун­
лиги 30-40 см гача етади.
Сальплар иссик денгиз сувларида пелагик хаёт кечиради ва 200-300 м 
чукурликда яшайди.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish