Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet358/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   354   355   356   357   358   359   360   361   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

уз
жойига йуналтириб, умров суягини 
борлагандек бойло^лар билан боглаб куйиш керак , чунки баъ зан бор­
л аб ^уйишнинг узи ^ам уни жойига туширади. Бойло^нинг ^атти^ли- 
гига ва тушиб к етмаслигига умров суягини борлагандагидек [катта] 
эътибор берилмайди. Буни билиб ол.
Ун бешинчи фасл. Тирсак чициши
Б у [буриннинг] чициши х;ам, уни жойига тушириш ^ам цийин. Чунки 
буни ура б т ург ан бонлоцлар пиши^ ва цис^адир; шунингдек, тирсак 
[уз] чуцурчасига [киришга] ^аршилик к урсатади. Б а ъ з а н [тирсак] озги- 
на тояди, баъзи в а ^ т ла р д а бутунлай чи^ади. Жойидан чикиб кетган- 
лигига унинг бир томонидаги д ун гли к ва иккинчи томонидаги чуцур- 
лик д а л о л а т ^илади. Чицишнинг энг ёмони o p e a r a к ар аб чи^ишдир, 
чунки у ^олда *уни жойига солиш ж у д а цийин2.
Чи^иш, купинча, цуйи б и л ак д а юз беради; цуйи би лак се р^ ар ак ат
булганлигидан унинг чициши я р а м а с ва ёмондир. Ю^ори б ил ак д а эса 
чи^иш к а м учрайди ва у [ ч и ^ а н д а хам] ^уйи билакнинг чикиши каби
www.ziyouz.com kutubxonasi


376
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т ин чи к и т о б
ёмон булмайди; чунки юкори би лак к у р а к к а ж у д а ту т аш га н ва к ам
^ а р а к а т килади. Юкори ва к;уйи билак лар бир-бирларидан анчагина 
узоцлашмай туриб чи^майди.
Ун олтинчи фасл. Д а в о л а ш
Унн тез да д ав о ла ш керак , акс ^олда солишга тусцинлик цилади- 
ган иссик шиш пайдо булиб ^олади. Шиш пайдо б у л га н да чицкан би- 
лакни туррилаш учун тортилса, х а л о к а т г а олиб боради. Ш у билан бир- 
га, у ерда шиш була туриб туррилаш х а м мумкин эмас.
Тирсак жойидан озгина тойса, уни ^ул кафтининг таги [асоси] би­
лан бир оз босиб, жойига ^айтариш мумкин. Аммо у бутунлай чикка- 
нида, чи^иш олд томонга цараб булса, унинг м а хс у с тадбири бор; op­
e a r a ^араб чивданининг ^ам уз ига хос тадбири бор. Тирсак олдиига 
^ар аб чи^канида бир ^ул билан [чивдан] цулни к еракли в а зи я т г а кел- 
тириб т ур и б 1, бошца цул кафти билан чивдан ти рсак р уб ар усид аги ел- 
к а г а бир неча м ар та урилса, у жойига ^айтиб киради. O p e a r a ^араб 
чиц^анида эса, уни ^аттиц тортиб туриб, тирсак ор^асига урилади; бу 
билан жойига к ир мас а, бир нечта кучли киши юцори ва цуйи билак- 
ларни у шл а б туради, табиб цулини ёрлаб то тирсак жойига тушгуни- 
ча уни цатти^ силайди. Сунгра уни борлаш ва тирсакни, у д ас тл аб ки
пайтда чидай оладиган д а р а ж а д а бурча к шак лига .келтириб, цуйи би- 
л а к д а н осиб ^уйиш керак . Сунг билак осилган богични то бурчак то- 
райгунига ^ а д а р ^ис^артириб борилади.
Ун еттинчи фасл. Б ил ак бугинининг чикиши
Чивд ан билак буринини жойига ^айтариш осон, аммо унинг ту-
364 риб ^олиши кийин; уни озгина тортиб || бир томонини иккинчисига ру- 
ба р у цилинса, жойига тушади, лекин уни бириктириб тинчитиш ^ийин, 
чунки уни у ра б тург ан [192] этлар шишиб, бирикишга тусцинлик к,и- 
лади. Тортиш м а н а шундай: бир киши билакни o p e a r a тортиб туради,
табиб кафтни ^ ара ма- царши томонга — олдинга ^ ар аб тортади, кейин 
бош бармо^дан бошлаб то ж и м ж и л о в д а ч а [бир-бир] тортиб чи^ади, 
шунда билак бурини текис булиб жойига ^айтади. Сунгра ^уюк сурт- 
ма суртиб, борлаб ^уйилади.
Ун саккизинчи фасл. Бармоцларнинг чикиши
Ба рм о кл а р жойид ан чиццанида у л ар ичкарига мойил булиб, ичка- 
ри томонда д ун гли к в а т а ш^ ар и да чу^урлик пайдо булади; билак бу- 
гинлари чиц^анида ^ ам шундай.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б е ш и н ч и ф а н
377
Ун тувдизинчи фасл. Д а в о л а ш
Чиццан бармо^ларни жойига цайтариш 
бирмунча 
цийин. Бар- 
моцларни тугри тортиш яхши эмас, балки уларни у шл аб туриб, ул ар - 
нинг таг иг а кирган цулингнинг к урсаткич бармоги билан у ша тутиб 
тург ан жойидан гуё узиб о л аётга нд ек цилиб ю^орига кутариб торта- 
сан. Шу нда ч ш д а н бормоц цисирлаб, жойига тушгани м а ъ л у м булади.
Йигирманчи фасл. Билак су якларининг аж рал иши
Бунда, мумкип булгани ^ад ар, туг рилаб ва ^ар бир букилган ва 
д ун г булган жойнп карши томонига ^айтариб, кейин устига т а х т а к а ч
цуйиб борлаб куйнлади; тах так ач ни цуйиб цуйиш ёки унинг урнига те- 
кис, орирлиги бнлан уша турриланган вазиятни с а к л а б тур ади га н 
1
^ур- 
рошинни цуйиб борлаш керак. Лекин т а х т а к а ч ёки куррошин цуйиш- 
дан олдин узингга м а ъл у м ^уюц с у р т м а л а р д а и бирини суртиш ва уни 
^ у з г а т м а с л и к керак.
й иг и р м а биринчи фасл. Умуртцаларнинг 
чикиши в а тойиши
У м у р т к а л а р бутунлай чиццанида, а л ба тта , улдиради; бутунлай 
чицмасдан анчагина тойгаида ^ам шундай булади. Агар бутунлай чиц- 
м а г а н булса-ю, бепарволик ^илиб, уни п ай^а лм аса , ор^а мияни ^исиб 
цуйиши сабабли х а л о к а т г а олиб боради. Буйиннинг биринчи умуртк;а- 
си ва ун га ёндош у м у р т ^ а [чи^са] ^айвоннинг нафас олиши тухтаб, у 
дар^ол улади, чунки нафас асаби ^исилиб, уз ишини б а ж а р а олмай к;о- 
лади.
Орца умуртцаларининг бири ^орин томонга «¡араб ч и вд уд ек булса, 
уни д ав о ла ш мумкин эмас, бу з^ам дар^ол улдиради. [Офат] нафас 
олишга тус^инлик ^илмайдиган д а р а ж а д а булиб, дар^ол ул дир маса , 
а х л а т ва сийдикни тусиб [кейинроц] улдиради. Агар орца мияни 
1
^ат- 
ти^ цисмаса ёки цисганда ^ам шиш пайдо б у л ма са , ёки пайдо булган 
шиш цайтса ва дарров улдирмаса , ор^а м ия га ва у ша чиццан жойнинг 
таг ид аги а с а б л а р г а офат етмаслиги мумкин эмас, н а т и ж а д а чнципди- 
л ар ихтиёрсиз чица беради.
Агар у м у р т к а орка томонга ^ара б чицса, орца мияга зара ри кам-
роц етади, лекин бу ^ам, ал батта , з ар а р е т ка з а д и ва чиккан жойнинг 
т аг ид аг и асабларни заифлаштириб, оёкни ^ а м д а цовуц ва орца тешик 
мушакларинм кучсизлантиради. Чиц^ан умуртцани куч бплаи зу рл а б 
х а м д а то жойига кайтгунича, у м у р т ц а ти шлари
1
синадиган д а р а ж а д а
цаттиц уриш билан цайтаришга турри келади; шунинг н ат и жа с ид а ж о ­
йига цайтишидан олдин унинг тишлари синиб кетгаи булади.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   354   355   356   357   358   359   360   361   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish