Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet354/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   350   351   352   353   354   355   356   357   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
Чициши ^ийин буг инларга бармоц буринлари мисол булади, чун- 
ки бармо^ буринлари деярли чи^майди, балки ул ар синса-.синадики, 
аммо чицмайди; т ирсак бурини х;ам шуидай; шунинг учун уларни жо- 
йига кайтариш хам ^ийин. [Чи^иш ва ^айтишда] ур та ча буринларга 
келгаида , бунга сон боши бурини мисол булади. 
*
Го.\о чи^иши цийии бурин бирор с абабга кура осонлик билан чи- 
кади: шунда уни жойига цайтариш ^ам осой булади. М а са л ап , сои бо- 
шп чуцурчаси р ут у ба т билан тулса, бурин чи^иши осонлашади, шу би­
лан бпрга, унииг жойига цайтиши ^ам осон булади. Чунончи, 
иркун- 
насо
каса ллигига учра ган кишиларда шуидай булиб, сон боши бури­
ни д а м - б а д а м чикиб туради: озгина уриниш билан жойига ^айтади, 
супгра тагин чи^иб яна ^ а й т а д и 1. Бундай бурин д о г л аш г а мух/гож б у­
либ, бош^а нарса билан [тузалмайди].
С у я к чикцанда суякни с у я к к а бириктириб тург ан манда пайлар- 
нипг учи хам узилса, ундай чицишни жойига цайтариш ж у д а ь^ийин, 
буиинг уз табиий з^олатига ^айтиши к а м учрайди. Бундай чиь^иш сон 
боши буринида, сунг елка бошида ва оёц тупи^ларида купроц учрайди. 
Чирдан бурин жойига » ^айтарилмаса, т у з а т и л м а г а н синишдан к ура 
ёмонро^ ^исобланади.
Иккинчи фасл. С у я к чиоданлигининг умумий белгилари
Буринда о датд аги дан таш^ари пучайиш ва чуцур тушиш юз бера- 
ди, ма са ла н, ел ка суяги ва б ук са бурини чивданида бу ^олат очи^-ой- 
дин куриниб тур ади; буйин бурини [чиццанда] эса ж у д а аник; курина- 
ди. Солиштириб куриш буни яхши ани^лаб берувчи усулдир: зарар- 
ланг ан бугинни бошца кишининг э мас, худди у ша беморнинг бошца 
шу каби сорлом бурини билан солиштириб курилади. К а с а лл а нг ан бу­
рин ^ а р а к а т ^илолмаса, бата мом чиаданлигига ^ укм ^илинади. Агар 
у турли томонга ь^араб ^ а р а к а т цилиб, [илгари] етадиган жойларига 
ета олса, унда чик;ишга ало^адор к а с а л л и к булмайди.
Учинчи фасл. [Буринда] силжиш булганлигининг 
белгилари
Бунда буриннинг бир томони д ун г булиши билан бирга, [бош^а 
томопида] чуцурлик куринади; худди шуидай 
[ с о р л о м ]
бутинда бу хил 
дунглик сезилмайди. Биро^, шу билан бирга, бу бурин априм х а ра к ат -
ларни ^ила олади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б e ui и н ч и ф а н
369
Туртинчи фасл. Бушннинг жойидан чик;май узунлиги 
ортганлигининг белгилари
Бунинг белгилари шуки, бурин осилиб ту рг а нг а ух шаб цолади, уни 
бириктирилса осонлик билан узининг табиий чегарасига кайтади, i^y- 
йиб юборилса, яна кейинги узу нлигига ч уз ил а ди 1. Агар бу холат е лк а 
каби к а м г у ш т ж ой да воце булса, бармоц кира оладиган чу^урча хо- 
сил булади.
Бешинчи фасл. Силжиган в а чикцан бугинни дав олаш
Табиб у чр а та ди га н чициш ё танхо узи буладн, ёки яра, жаро^ат,
шиш ва боип^а хил к а са л л и к л а р билан ^ушилган булади. Чи^иш бош- 
ца к а са л л и к л а р билан бирга цушилиб к ел ган да , цараб курплади: агар 
у чидаб булмайдиган, шиш тугдирувчи к ат ти к огри^ни к уз г а т м а й ди г а н
енгил тортиш билан жойига ^ айтад иган булса, цайтарилади; агар иш 
бунинг аксича булса, айни^са, бу ,\олат к ат та буг инла рда учраса, ав- 
вало, я ра ёки жарохатни, кейин чивдан бугинни д а во лан ад и. [188] Чун- 
ки биз [аввало] чи^цан бугинни д а в о л а с а к , айницса, чикиш бонщарув- 
чи а ъ зо ла р га яцин булса, зур тиришишга олиб боради. Чициш шиш- 
лар билан бирга к ел г ан да >^ам ахвол шундай булади. Чикишни д а в о ­
л аш тадбирини ^ ул л а ш д а синаб к урилади: ага р иш осон ёки огрик; цуз- 
га т ма йд иг а н булиб, ч ш д а н бугинни жойига ^айтариш кийин б ул маса,
уни бемалол уз жойига цайт ара берамиз; ага р огрик ^ у з г а та ди г ан
булса, унга т ег м а сл ик керак. К,айтариш 
тадбири а м а л г а оширилган 
булиб, бойло^ огриётган булса, уни ечиб ташлашимиз лозим. Агар 
бугин осонлик билан жойига кирса, кенин шишни хам, ярани х;ам да- 
волаймиз.
Синиш в а чи^иш биргалашиб келса ва бир томонга тортиш икка- 
ласи учун ^ам тадбир бул а олса, шундай цилинади. Бнр олим шун­
д ай хикоя цилади: бир кишининг елкаси к;иррасига тош тушиб, тери 
ва этни йиртган, ^атто юцори билакнинг боши ялангоч булиб, куриниб 
долган, умров суягининг боши [билак суяги учининг] т аг ид ан чи^иб 
кетган; ^андайдир билимсиз т уз атув чи суякни туг рилаш билан шу- 
рулланиб, эт ва терисини с у я к устига к ай т а р г а н ва устидан сую^ сурт- 
м а цуйиб борлаган, шунда эт сасиб, ёнидаги суякни ^ам бузган, у ^ат- 
то к у к а р г а н ; у билимсиз бундай этни кесиб та шл а ш ва у жойни ^ай- 
ноц зайтун eFH билан дорлаш кераклигини билмаган.
Шунингдек, чивдан ж ой да к а т т а шиш булса, аввало, шишни д а в о ­
л аш керак . Аммо холис ва содда холдаги чицишга келганда , уни туз а -
тиш тадбири ^уйидагича: бир суякнинг боши иккинчи суякнинг боши- 
г а турри булгунича бугинни чиццан жойига царши томонга цараб тор- 
тилади, кейин уни чиц^ан ж о йг а цайтарилади, шунда у тушади; буни,

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   350   351   352   353   354   355   356   357   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish