Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


 4 - 1 3 0 www.ziyouz.com kutubxonasi 370



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet355/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   351   352   353   354   355   356   357   358   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

2 4 - 1 3 0
www.ziyouz.com kutubxonasi


370
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и кит об
купинча, [шикнллаб] чикцан товушдан билинади. Кейин борлаб цуйи- 
лади; борлаб куйиш шишишдан са^лайди ёки шишмаслпкка ёрдам бе- 
ради. К а т т а 1 шишнинг олдини олиш зар у ра ти кучлиро^дир, шунинг 
учун чициш умров су я ги да ва цайси аъ зод а булса ^ам, уни жойига 
кайтарнш шишни д а в о ла б ту х та т ил г ан да н кейингина мумкин. Ч ш д а н
а ъзога rçypyrç латтанинг тегиб туриши яхши булмайди, чунки у шиш­
ни кизитиб ь^зратади; аксинча, латтани совутилган мумли суртма ёки 
тахир шароб билан ^ ул ла ш к ерак . Бу^рот м ан а шундай тав сия ^ил- 
ган: «Чиццан буринни тортиб жойига цайтариш, айрим ^олларни мус- 
тасно ^илганда, учинчи ва туртинчи к ун га цолдирилсин». Силжиг ан 
буринни жойига ^айтаришда ^ам шундай цилиш к ерак ; кейин борлаб 
цуйилади.
Жойидан чиццан аъзо ^ар бир ^ а р а к а т д а
ч щ и б
кета берадиган 
булиб, жойига ц айт арилганд а яна цайтиб чица берса2, бу бушашиш 
ва р ут у ба т сабаблидир; бундай ^олларда д ог ла ш керак . Чиццан ёки 
тойган 6ÿFHH суягини солгандан кейин шишга 
ухшаш 
^аттицлик 
^олса, юмшатувчи цуюк; с у р тм а ла р ва цуйиладиган дорилар ишлати- 
лади; аммо бошлангич пайтда кучайтирувчи rçyiorç с у р т ма л ар г а ва 
цуйиладиган дориларга э ^тиёж 
тушади.
Куйиладиган 
дориларни, 
а лб ат та , бойлоц устидан цуйиш яхширои;. К ишДа кучли ёрлардан би- 
рини иситиб ^уйилади; ёзда эса асални совуц с у вг а цушиб цуйилади.
Бурин чиццан кишиларни кучайтирувчи н арсалар билан ов^ат- 
лантириш керак , бундай ов^ат буринни м а^ к а м ла й д и ва унинг бирики- 
шини к еракли д а р а ж а д а у шл аб туради.
Олтинчи фасл. Узайган бугинни д ав ола ш
Буша шг ан бурин суягини бушашиб чиодан жойининг ичига цай- 
тариш ва унга иситиш ^ у в ва т иг а э га булган н ар сал ар билан ар алаш-
тирилган буриштирувчи rçyiorç суртма ларни боглаш керак. М ас а л а н ,
мози, анор гули, араб акацияси елими ва шунга ухшашларни бир оз 
цундуз ^ири, 
r ç y c T
ва 
уш на
билан аралаштирилади. Б а ъз а н са рв ён- 
р о р и
ва арча уруги, шунингдек, д а б б а к а с а лл иг и га ишлатиладиган rçy- 
юц с у рт ма г а цушиладиган бошца дорилар билан чекланиб турилади 
ва борлаб цуйилади.
i
Еттинчи фасл. Жар чи^иши
Гарчанд бу к а м воце буладиг ан ва т у л а содир булмайдиган ^о- 
л а т л а р да н булса ^ам, rorço цуйи ж а р уз жойид ан 
ч щ и б
кетиб, 
о р и з
очилиб цолади. Куйи ж а р чивданида, э с н а г а нд а eorçe б ул ад иг ан бу- 
шашишнинг аксича, олдинга мойил булиб ^олади ва бир ж аг н и ик-
362 кинчиси билан бирикиши цийинлашади; |] шу билан бирга, oprça томон- 
дан келган м у ш а к л а р билан б ул ад иг ан ^ а р а к а т и йу^олмайди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б е ш и н ч и ф а н
371
Гоз^о ж а р ч щи ши биргина томондагина булади; бунга ж а г н и н г ку- 
риниши д а л о л а т цилади: цуйи ж а р ция булиб, олдинга мойиллашади. 
Ик ка ла сининг з^ам иложи битта; бу ^олат т ез да жойига туширилиши, 
з ар ур чи^ишлардандир. Ак с з^олда у турли к а са л л и к л а р в а офатларга 
олиб боради ва, шу билан бирга, жойига тушиши цийинлашади, чунки 
у ^анча тез солинса, шунча осон тушади. Агар жойига туширмай ту- 
рилса, [бурин] к;аттицлашади, шиш пайдо цилади, м у ш а к л а р тортиша- 
ди, доимий иситма мушакнинг цатти^ тортишуви сабабли туррун 
бош OFpHFH цузгал ад и. Б аъ за н [189] а^вол орирлашиб, з^атто унинчи ку- 
ни улдиради; гоз^о ич суриши юз бериб, холис сафроли куп чицинди- 
л а р ута ди; бундай к а са лл ар ни нг цусуги з^ам шу на рс ал ар да н иборат 
булади. Шунинг учун т е зд а цуйидагича д а в ол аш чорасини куриш ло- 
зим: бир киши каса лнинг бошини у шл аб туради, кейин табиб бош бар- 
m o f h h h
каса лнинг орзига киргизади, к а са л жарини з^амма томондан 
бушаштириб т ур ади ,— чунки у ж ой да ж а р чи^са з^ам, унинг бирики- 
шига х ала ци т берадиган м у ш а к бор,— кейин табиб жарни унг ва чапга 
цимирлатиб туриб бирдан тортади ва жойига туширади; ж а р oprça то­
мондан чиедан жойига киради, шунинг учун уни чивдан жойига TÿF- 
ри в а з и я т г а келтириш учун тортиш керак. Турри [жойига] келганлиги- 
ни к у р а к тишларининг бир-бирига турри келиши в а
о р и з н и н г
юми- 
лишидан билинади. Кейин м ум ва гул ёридан ^илинган мумли суртма- 
ни [суртиб] борлаб ^уйилса, ж у д а тез сораяди.
Аг ар те зл ик да чора к ури лм ай [жар] цотиб цолса, у пайтда а вва ло
х а м мо м г а тушириб, то юмшагунича иссиц сув ва ёрдан иборат цуйи- 
л а д иг а н нарсаларни к уп ла б ^уйиб, цаттицликни юмшатиш керак. Ке­
йин табиб каса лнинг орцасига утириб, ж а г и ни то асл холига цайтгуни- 
ча oprçara цараб тортади ва борлаб цуяди. Ундан кейин бемор ж у д а
юмшоц нарса тицилган ёсти^ка бош цуйиб ётиши, ж а р цузгалиб кет- 
маслиги учун то у т у г а л согайгунича бир киши к асалнинг бошини 
доимо у шл аб туриши керак.
Саккизинчи фасл. Умров суягининг чициши
Унинг айтишича1, умров суяги ички томондан а ж р а л и б чицмайди, 
чунки у к у к р а к к а тут ашган ва ундан а ж р а л м а г а н , шунинг учун у ичка- 
ри томондан цУзгалмайди. Агар унга сиртдан з ар б а тегиб жойидан 
кучса, уни туррилаб, синганга царши кУриладиган тадбир билан даво- 
л анади. Умров суягининг е л к а г а ёндашиб, ундан а ж р а б ту ра ди га н
учи эса, купинча, жойидан чи^майди, чунки икки бошли м у ш а к унинг 
чицишига тусцинлик ^илади: к уракнинг боши з^ам бунга тус^инлик^и-
лади. Умров суяги цаттиц з^аракат цилмайди, чунки у фа^атгина кук- 
ракни кенгайтириб ёйиш учун ^уйилган; 
шунинг учун Умров суяги 
барча з^айвонлар ичида фа^ат инсондагина бор. Агар умров суяги ку-
www.ziyouz.com kutubxonasi


372
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и кит об
раш т у ш и т 1 ёки т у н г а ухшаш бошь^а са бабд ан чицса, уни ^ул билан 
ёки устиг а куп бойлоклар куйиш билан туррилаб жойига киргизилади 
в а узига мое богпч билан боглаб цуйилади. Б у тадбир ел ка суягининг 
учи уз жойидан чикцанида х а м мое келади. Уни шу у с у л д а ^айтари- 
лади.
Торансимон с у я к 2 умров суягини е л к а г а боглаб турувчи нарса бу- 
либ, орик кишиларни [тузатишда] *бу [табибни] янглиштиради3; [то- 
райси.моп] с у я к урнидан тойса, т аж р иб ас из [табиб] е лк а 
суягининг 
боши урнидан чи^ибди, деб гумон цилади, чунки шу пайтда куракнинг 
боши ж у д а учли ва унинг кучган жойи чу^ур булиб куринади; булар- 
ни ^атъий д а л и л ла р билан бир-биридан фарц цилиш керак. *К,улнинг 
бошга, шунингдек, [царши томондаги] е л к а г а етмай цолиши умров 
суяги чиц^аплигини к урса тув чи белгилардан биридир4.
Туцкизинчи фасл. Елка [суягининг] чи^иши
Гохо ел ка бурини урнидан чицади, аммо к у р а к суягининг чицишп 
шубхали, ага р у чи^са, бунга зур бир з^одиса деб ^ ара лад и. Лекин го- 
з;о ел ка суяги ел ка буринидан осонлик билан чи^ади, чунки унинг чу- 
цурчаси юза булиб, бойлоцлари пишиц булмай, балки юмшоц ва ин- 
гичкадир; [бурин] осон з^аракат цилсин учуй шундай ^илинган.
Елка буринидаги чицишда, бизнинг билишимизча, купинча, гово­
ри билак суягининг фацат бир томонга цараб чициши купроц булади;
у ю^ори томонга цараб чи^майди, чунки ел ка буринининг дунглиги 
бунга тусцинлик ^илади: у орца томонга з^ам чи^майди, чунки к у р а к
суяги тусцинлик цилади; у ^орин томонга з^ам чицмайди, чунки олд 
томондаги икки бошли м у ш а к унинг чицишига йул ^уймайди; е л к а [бу­
ринининг] боши з^ам бунга тусцинлик цилади. Ел ка бурини фацатги- 
на 
ички ёки сиртци томонга 
цараб 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   351   352   353   354   355   356   357   358   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish