Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet356/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   352   353   354   355   356   357   358   359   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

ч щ и б,
шу 
томонга 
цараб 
бир оз тояди. 
У 
цуйи 
томонга 
^араб купро^ 
чицади, 
айницса, 
ориц к ишилар да шундай булад и; чунки бундай 
к ишиларда 
ю^ори 
билакнинг жойидан 
чициши ва цайтиши ар з им аг ан са баб билан з^ам 
була беради, семиз 
к иши лар да эса 
бу 
икки а м а л
ж у д а
цийин- 
дир.
Сенга м аъл ум ки, ага р ^ийинлик билан турилган ёки цоринни ёриб 
олинган б ол ал а рд а юцори б илак суяги чи^са, бироц уни т е зд а жойига 
солинмаса, кейин у у з у на с иг а усмайди, т ир сак т у з а ти лс а з^ам, у ин- 
гичка булиб цолади. Гоз^о у л а р д а н баъзиларининг тирсагидан юцори- 
си йуронлашмай, цисца ва ингичкалигича цолади, н а т и ж а д а юк;ори ва 
^уйи билаклари ингичка булиб цолади. Уларнинг купчилигида эса тир­
с ак юцориси *йурон б ул а ди 5. Б у холат у л ар учун *яхши з^исобланса- 
д а 6, [190] бирок^, хар холда, [билак] латча оёрига ух шаш цис^а булади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б е ш и н чи ф а н
373
Сон с уяг иг а 
к елсак, [чиццанда] ^ар 
и к к а л а
нуцсондан хам 
холи булмайди. Юцори би лак энига ^араб синиб, кейин т уз атил ган
булса, унинг чивданини у ша ту за т ил г ан ерни ц айтадан синдирибгина 
ж ойига цайтариш мумкин.
Унинчи фасл. Юцори б и л а к 1 чиццанлигининг белгилари
Бунинг белгиси елканинг бошида чу^урлик ва ч ук ка нли к курини- 
шидир; биро^ бу ^олат шу буриннинг чи^канига хос була бермай, б а л ­
ки к у р а к бошининг айланиб цолиши сабабли ^ам булиши мумкин. 
Бонща тарафдаг и ел ка бутинининг учи, ага р унинг узида ёки унинг 
учи деб ^исобланадиган с у я к д а урилиш ёки бош^а бирор холат с а ­
бабли жойидан тойиш юз бермаса, у [чищан] томоп учидан ингичка- 
ро^ булиб куринади. Го^о д а в ол аш туфайли унинг азияти тухтайди ва 
энди зарари йуц, деб гумон цилинади.
Чиц^ан ю^ори билакнинг боши ^улти^ таг иг а цараб юмало^ шакл- 
д а дуппайиб куринади; шунингдек, юцори билак соглом цул да г ид ек
ёнга ёпишиб к елмайди: з ур л аш ва орри^ билангина я^инлашади. Агар 
к а с а л цулини юцори кутариб, цулогига тегизмо^чи булса, бунга эри- 
ша олмайди ва бошца ^ ар ак а тл ар н и ^илиш ^ам мумкин бул майд и2. 
Шу белгилар гохо бурин тойиши ёки шиш, ёки з ар ба ейишда х ам пай- 
до булади.
Ун биринчи фасл. Д а в о л а ш
[Чицишнинг] енгилро^ хилини х а м д а болалар ва юмшо^ баданли 
к ишиларда булганини цуйидагича д а в о л а н а д и . [ Т а б и б ] бир цули билан 
чиццан цулни тортиб, [иккинчи цулини] цултиц таг ига, уша билак бо­
шининг яцинига киргизади, шунда уша ж о йг а бириктириб юк;орига 
томон етказиб у шл а б т ура ди ; ^алиги бош^а ^ули билан юцори би- 
лакни пастга томон тортади. Баъза н, ёш бол ала рда , юцори билак бо- 
шини урта бармоц билан туррилаб туриб, у ша цулнинг узи билан тор- 
тиш мумкин булади.
Б а ц у в в а т баданли кишилар да чицишнинг огирроц3 хилини даво- 
лашнинг энг енгил усули м ан а шундай: табиб оёрини к асалнинг цул- 
тирига4 киргизиб, товонини юцори би лак бошининг олдига ёки уша 
ерга цуйилган коптокнинг олдига цуйиб, ю^ори билак бошнга ёпишти- 
риб тура ди; у ерда шиш булса, коптокни ёрлаб, б у л м а с а — ^уруцли- 
гича ^уйилади. Шу пайтда к а с а л чалцанча тушиб ётган булсин. Табиб 
[чирдан] цулни узининг и к к а л а цули билан туррига царатиб, уни 
гуё к у р а к д а н суририб ол гуд ек ^илиб тортади ва цули билан ичкари- 
га озгина мойил цилиб туриб, жойига туширади. Тузатиш йулларининг 
энг турриси ва осони шудир5. Баъзи х олл ар да тузатувчи табиб кучли, ,
www.ziyouz.com kutubxonasi


374

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   352   353   354   355   356   357   358   359   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish