Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet360/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   356   357   358   359   360   361   362   363   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Т и б ц о н у н л а р и .
Т у р т и н ч и к и т о б
Иигирма учинчи фасл. Д у м г а з а суягининг чик,иши
Д у м г а з а н и н г чпь^анини цул билан п айпаслаб куриб биласан, чи- 
цишнннг ь^анчалик эканлигини ^ ам уш л аб куриб билинади, буни яна 
бемор oéFiiHiiHr ч ш ^ а н д у м р а з а г а [яцин] жойини в а тиззасинн ёза ол- 
маслигидан хам билинади; унинг тиззасини букиши бундан .^ам ^ийин 
булади.
Буни д а в о л а ш га к е л ган да , сен уни текисламоцчи булсанг, урта 
бармогингни [194] то ч и ^ а н жой руб а р уси га еткунича орка тс-шикка 
киргизасан, кейин шу барморинг билан юцорига царатиб к,аттик боса- 
сан; бошца цулинг билан дум разан и то у текислангунча уш лаб тура- 
сан.
А х л ат кам айсин учун бемор овцатни кам ейиши, шу билан бирга, 
[ични] юмшатувчи н ар сал ар истеъмол ^илиши керак.
Иигирма туртинчи фасл. Ёнбош чициши1
Ю^ори би лак чиеданидек, го^о сон ^ам буш аш ган дек булиб, цу- 
йига цараб чи^ади. Сон чи вдан да оёцнинг на чивдан жойини в а на 
тиззасини ёзиш м умкин булм айди ; балки тиззани ёзиш ж у д а цийин 
булади. Сон ичкарига хам , таш ц ари га ^ам чицади, лекин купинча, 
таш ц ари га цараб чицади, ичкарига ^ар аб чициш к а м учрайди. Го^о 
сон х удди шу [чицишларнинг] са б аб л а р и билан олдига в а o p e a ra ца- 
раб ^ам чи^ади. Турилиш в а цориндан ёриб олиш в а ^ т и д а б о л ал а р да 
шу ^олат воце булса, уш а чивдан оёри ^ис^а, почаси ингичка, бадан- 
ни кутари ш дан ожиз д а р а ж а д а кучсиз в а ^ у в в а т г а кирмайдиган булиб 
цолади.
Иигирма бешинчи фасл. Белгилари
Ёнбош и чкарига цараб чицса, шу чивдан оё^ бошцасидан узун- 
роц ва тизза дунгроц куринади. Б ундай киши оёрининг чов олдини бу­
к а олмайди, чови купчиган ва шишган куринади, чунки сон суягининг 
боши човга кирган булади.
Ёнбош сиртга ц араб чицса, оё^ цисцариб, човда чуцурлик кур и н а­
ди, чов р уб ар уси да — орца томондан д ун гл и к в а купчиш пайдо б у л а ­
ди, тизза ичкарига томон чуцур туш га н га ух ш аб туради .
Ёнбош олдинга ц араб чи^са, оёц у з а я д и , бемор почасини ёза 
олади-ю, ам м о ал ам си з букиши м умкин булмайди. У м утл ац о юра ол­
майди; цийинлик билан ю рганда — товонига ^ ар а б букилиб кетади , 
бунда [баъзан] синиш юз беради, чов шишади в а сийдик тутилади.
Ёнбош o p e a r a ц араб чи^са, касалн ин г оёри 
цис^аради, 
оёк;ни 
ёзиш ва 
йириш
^ам цийинлашади, лекин човни букиш орцали почасини
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б е ш и н ч и ф а н
383
^ам б ука олади; чов буш аш ади в а сон боши йурон ичак томонга мойил 
булиб цолади.
Иигирма олтинчи фасл. Д ав о л аш
[Енбош чиц^анида] уни т е з д а дав о л аш кер ак, ага р уни т езд а жо- 
йига ц айтарил м аса, ун га куп р уту б атл ар цуйилиб, сасийди в а бутун 
аъзопинг бузилишига саб аб бул ади; бунинг кетидан узинг биладиган 
хавф -хатар юз беради.
Сон цуйига цараб чивданида м ан а шундай т у за ти л ад и : оёцни тор- 
тиб, киргизиладиган ж ойига р уб а р у булгунича ун г в а чапга цимирла- 
тилади, кейин ж ойига туширилади; белбор ёки ар^онни олиб, узанги- 
га ухш атиб почага, кейин сонга в а [суяк] цайтариб солинган ж ойга 
м ар к ам цилиб борланади, сунг || почанинг цуйига тортилишига пул 366 
цуймайдиган килиб, е л к а г а тортиб, осиб ^уйилади.
Сон ичкарига ^ар аб чи^цанда беморни р у к у цилишга бую рилади1. 
Б а ^ у в в а т бир киши [касални] буй ракдан ц о вув д а келувчи сийдик йу- 
ли томонидан уш л аб туради , табиб икки цули билан соннинг ти зза ол- 
дидаги бошини уш лаб, и чкарига тортиб туриб, нариги учини юцорига 
в а сиртга ^ар аб итаради. Агар бош^а бир киши бойлоц ёки арцондан 
уш лаб, ^арши томонга итариб ёрдам берса, -яхшироц булади. Кейин 
боглаб цуйилади.
А гар [сон] сиртга ^ ар а б чивдан булса, табиб соннинг ти зза томон 
бошини м а р к а м уш лаб, ю^орида айтилган ^ а р а к а т г а царши томонга 
цимирлатади. Бошца бир киши соннинг бошца томонидан бойлоц ёки 
арцон орцали уш лаб, а в в а л ги киши цим ирлатаётган томон ^аршисига 
^ а р а к а т цилдиради.
[Сон] олдинга ёки o p e a ra цараб чицса, табиб соннинг т а г и га бой- 
ло^ борлайди ва уни чицишнинг мойиллиги та^озо этган томон буй- 
л аб е л к а г а олади. Бир киши бойлоцнинг учини уш л аб тур а ди ; кейин 
^ ам м ал а р и бирдан бойло^ни тортиб, касалн и ^ ав о да осилтириб тур а- 
дилар. Ш ундай тадбир билан юцорида айтилган чициш хилларини 
з^ам тузатиш мумкин.
Го^о бу хил чи^ишни таёц 2 ёр д ам и да т у з а т а д и л а р . Т аби блардан
бири бундай д ав о л аш усулини ^уйидагича яхш илаб баён килган: бир 
тах тан и [олиб], уни бошдан-оёригача х а н д а в д а ухш аш узунчо^ [чуцур- 
чалар] уйилади. Уйилган жойларнинг эни в а чуцурлиги уч энликдан 
ошмайди, уларнинг бир-биридан [195] узоцлиги тур т энликдан куп бул- 
майди, таёцнинг учи уш з чуцурчаларнинг бирига кириб, тиралиб ту- 
риши .керак. Таёц билан [сон бошини] лозим булган томонга цараб 
итарилади. Бир к а т т а т а х т а ёки курсининг ур таси га бошца бир ёгочни 
тик [цозиц] цилиб цоцилади. Б у ёгочнинг узунлиги 
бир 
оёц кафти 
узунлигида, йуронлиги кетмон д а с т а с и д е к бул ади; бемор ор^аси билан
www.ziyouz.com kutubxonasi


384
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
чалцанча тушнб ётгани да м ан а шу ёгоч унинг ор^а тешигн билан сон 
боши оралигидан утнб тур ади , шунда к а с а л гавдаси ни унинг оёцлари- 
дан тортаётган кишилар том снга к а р а б сурилиб кетишга к у й м а й д и 1.
Б аъ за н юкори [бош] томонидан тортишга турри кел са хам , купин- 
ча, ун га эх ти ёж туш майди. Ш у билан бирга, г а в д а цуйига тортилганда 
бу кози^ сон бошини сиртга цараб итаради. Куйига тортиш, айни^са, 
оёкни тортиш, биз бундан олдин айтиб утган сифатда булпши керак.
Ш у хил тадбир билан э^ам сон боши [жойига] т уш м аса , тик 
^о- 
кнлган позиции суририб таш лаш , шу сурурилган цозиц урнининг икки 
ёнига эшик ёндорига ухш атиб, би ттадан иккита боища ^озик; ко^иш 
кер ак. Б у крзицларнинг узунлиги ^ам бир оёц кафти буйидан кам бул- 
масин. Кейин бу цозицлар орасига нарвон погонасидек ^илиб бош^а 
бир ёгоч урнатилади, шунда бу уч ёгочиинг шаклп ганонча « э т а » — 
Н
з^арфи ш акли га ухшайди. Учинчи ёгочни икки томондаги ёгочлар 
ур таси га, уларнинг учидан бир оз ^уйировда миндирилганда, шу шакл 
^осил булади. Сунгра беморни сор ёни билан ёткизиб, 
[
с о р л о м
]
сонини 
иккита ён ^озиц оралигига, нарвон погонасига ухш аш бояги ёгоч та- 
гига чузилтириб цуйиб, к а с я л л а н га н сонни уш а погона устига ^уйиш 
к е р а к ; ш унда к а с а л сон боши погона усти га миниб туради . Погона 
[ёгоч] сонга ази ят бермасин учун олдин погонага бир «чопон»ни ураб 
цуйилади. Кейин кенглиги ур та ч а узунлиги сон бодшдан то туп и вда- 
ча кел ад и га н бош^а бир т а х т а ясаб, сон бошидан то туп и одача уш л аб 
турсин учун почаси т аги га ичкари томондан у зу н ас и га цуйиб боглана- 
ди. Ш ундан кейин [умуртца] дун гли ги га царши и ш л ати лгандек д а с т а г а
ухш аш ёгоч билан ёки биз юкорида айтган сифатда тортиш тадбири 
цулланилади. Ш у пайтда почани ун га борлаб цуйилган ёгоч билан 
бирга цуйига тортиш кер ак, ана шундай ^илиб ^аттиц тортилса, сон 
боши уз ж ой и га туш ади.
К асалн и т а х т а усти га чузилтириб ётцизмай бошка хил тадбир би­
л ан з^ам сон бошини ж ой и га тушириш мумкин. Буцрот бу тадбирии 
м ац таб шундай тас ви р лай ди — беморнинг и к к а л а цулини бирлаштириб 
юмшо^ борич билан борланади, икки оёрини эса бир-биридан тур т эн- 
лик узоц ^илиб туриб, икки тупири в а икки тиззаси устидан юмшоц 
^ам б а ц у в в а т богич билан боглаб цуйилади. Купинча, к а с а л л а н г а н оё^ 
почаси соридан к у р а икки энлик мицдорида [юцорига] тортилиб долган 
булади. Беморнинг бош томонини ердан икки газ узоцлаштириб осиб 
цуйилади. Кейин т аж р и б ал и ёш бир ходим икки цули билан к а с а л
сонининг энг йурон жойи — сон боши тур а ди га н ж ойидан цучо^лаб, 
т ус атд ан беморга осилади. Шу тадбир ^ у л л а н га н д а, ёнбош бугини 
озгина уриниш билан у з ж ойи га туш ади. Б у тадбир бош ^аларидан к у ­
ра енгилроц, чунки бун да куп уринишга эх ти ё ж туш майди. Лекин куп-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б е ш и н ч и ф а н
385
чилик табиблар бу ам ални цуллашни яхши курм ай ди лар в а осонлиги 
сабабли уни менсимайдилар.
Сон боши сиртга [ёнга] ц араб чиеданида, касални, биз ю^орида 
ай тган дек, чузилтириб ётцизиш, || таёцнинг учи тиралиб турсин учун 367 
уни биз баён ^илган ч уц урчал ардан бирига киргизгандан кейин, табиб 
таш ^ари дан ичкарига rçapa6 
T a ë rç
билан итариши керак. Ердамчилар- 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   356   357   358   359   360   361   362   363   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish