Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


баранкнинг ички ц и с м и — булариинг хар  биридан бир  дирхам



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet281/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   277   278   279   280   281   282   283   284   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

баранкнинг
ички ц и с м и — булариинг хар 
биридан бир 
дирхам,
мускат ёнгори, кийигутнинг ,\ар биридан ярим 
дирхамдан,
тор мурчининг ширасидан уч 
^утулий
ва кунжут ёридан 
уч 
к^утулий
олиб, аралаштириб токи суви [бурланиб] кетгунича цайиа- 
тилади, кейин сузиб, шиша идишда сацланади. Ундан буруннинг икки 
гешигига сигадиган микдорда куйиб турилади; бу доридан анчагина 
ишлатилгандан кейин бурунга хулловчи дорилар томизиб турилади.
Бундай касалларни турма рутубатни цуритадиган ва тарцатадиган 
^ар бир нарсадан тийиш керак. Уларнинг мехнат цилиб чарчаши ва 
рам тортишлари мумкин эмас. Улар узлари турган жойдагига зид ^авога 
кучишлари лозим. [Баданлари] тозалангандан кейин узум шираси цу- 
шилган бодом ёри каби ёрлардан ичиб туришлари керак; бу тадбир бир 
неча марта тозаланганларидан кейингина цулланилади. Х,ар куни эртэ- 
лаб ичакларидан чицин'дилар хайдалгандан кейин бадантарбия цилиш- 
лари, баланд овоз чицаришлари, сакраш ва кураш тушишлари, кейин 
уцаланишлари керак. Улар терласа, терни артиб олинади. Ундан ке­
йин иссиц ва совуцлиги. муътадил, куп холларда хулловчи, [касаллик- 
нинг] бошланишида кучайтирувчи ёглар билан ёгланиб туришлари ке­
рак. Чунки улар касаллик бошланишида ^алила ва сирка билан цу- 
шилган мози каби кучайтирувчи дориларга му^тож буладилар.
Б аъзан ёрга хотинлар сутини цушиб баданга ишцаланади; агар [ба­
дан] цуруклиги зурайиб кетса, шундай ёгни бурунга хам юборилади. Ка- 
салда кунгил айниш бошланса, цустириш керак. Уларнинг баданига ёр 
суртишдан олдин ^аммомга тушириш яхшироц. ^ам м ом га тушганлари- 
дан кейин цул-оёцларига мирта ёги ва мастаки, узум гули ёри ва цан- 
дул хамда цуст ёги суртилади. Сунгра табиб уларга ярим соат д а м б е р - 
син, кейин томоцларига [цуш] пати тегизиб цустирилади, сунг озгина 
эрман ичирилади. Б аъзан таркибига табиий сода, олтингугурт, дафна 
меваси, дурадгорлар елими, хатто хардал, 
шунингдек, каклик ути,
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   277   278   279   280   281   282   283   284   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish