Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet93/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

донац,
иёраж 
фицродан
ярим 
дирхам,
эрман шира- 
сидан чорак 
дирхам,
Абу Жа.уг тарвузининг этидан бир 
донац
ва 
дарахт пукагидан ярим 
дирхам
олиб, асал 
сиканжубини
билан цушиб 
хаб дори ясалади ва ичирилади. Мастаки ва сабр ^аб дориси ^ам 
шулар жумласидандир. Агар модда исси^ликка я^ин булса, 
табошир
сурги кулчаларидан учта кулча, турбуддан бир 
мискрл, сацмуниёдан
ярим 
м и щ ол,
рофит ширасидан икки 
м и щ о л
олиб, [касал] цувватига 
яраша [ми^дорда] ичирилади.
Яна: 
рофит,
эрман, 
парсиёвашон,
валила, шохтара ва тозаланган 
майизлардан баробар булакларни олиб, керакли мицдорда ичирила­
ди. [Касалнинг] гавдаси сургини кутара олмаса, суюлтирувчи, сийдик-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б и р и н ч и ф а н
103
!■: и юргизувчи ва терлатувчи тадбирларга м урожаат цилинади; сабр- 
иниг асал билан [к;ушилган] ивитмаси шу пайтда э^тиёж тушадиган 
парсалардандир. [49] Касаллик пасайгандан кейин, овцатдан олдин 
хаммомга тушишнинг зарари йу^.
Касалларнинг ов^атига келганда, унинг латифи, масалан, сирка 
билан зайтун ёгидир. Баъзан, айницса, касалликнинг охирида, бунга 
озгина 
м уррий
кушилади. Бундам кучлироц ов^ат эса, касаллик па- 
сайган пайтда 
т о р
каклиги, ж у ж а, каклик ва шунга ухшаш ^ушлар- 
нинг гуштлариднр. Овкатга, айникса модда етилганда, сирка, хардал 
ва 
м урри й
каби парчалаш хусусияти булган нарсалар кушиш ке- 
рак. Агар балгам нордон, ёмон .\амда ёпиш^оц булса, бундай касал- 
л ар учун гандано ва агар зира, укроп ва зайтун ёги ^ушилса, нухат 
шурваси энг фойдали овцатлардандир. Шунингдек, лавлаги, 
муррий,
сирка ва ювилган зайтун ёгидан тайёрланган совук; ов^атлар х;амда, 
масалан, ковул, укроп, каклик ути, болдиргон ва морчубалар нон- 
хуриши [фойдалидир]. Совутувчи ва рутубатлантирувчи сабзавотлар- 
дан са^ланилснн! Овкатни иситма сусайганда ёки иситма тутиш нав- 
бати утгандан ксйин яна [^айта] тутишидан турт соат илгари бери- 
лади — бундам кам эмас!
Касалларнинг канча ва^т ухлашларига келганда, бу уларнинг уй- 
го^ [ва^тларига] баробар булсин: модда ухлаганда етилиб, уйгок;лик 
вактида тарцаладн. Хаммомга тушиш бундай касаллар учун иситма 
пасайгандан бошка ва^тда жуда зарарлидир. 
248
Б у н д а й к а с а л л а р н и н г х а д д а н т а ш ^ а р и ц у с и ш л а -
р и г а ц а р ш и т а д б и р . Бунда, масалан, бе^и шарбати ва анорнинг 
бог ялпизи цушилган маш^ур шароби билан ёрдам бериш керак. Бу- 
лардан кучлирок [тадбирга] эхтиёж тугилса, нордон анор донидан ун 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish