Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Иигирма учинчи фасл. Иситмали касалларда юз берадиган



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Иигирма учинчи фасл. Иситмали касалларда юз берадиган
бош ОРрИРИ
Уларнинг кул-оёцлари, айницса, сонлари тангиб борланади, оёц 
п ан ж ал ар и ишцаланади, моддани цуйига тортадиган шамча кутарти- 
рилади ва маълум совутувчи дорилар билан бошларини кучайтирила- 
ди. Бирор монелик, [яъни] назла ёки йутал булмаса, бошларига гул, 
бинафша, арпа, тол барги ва шунга ухшашларнинг цайнатмасини цу- 
йилади, шунингдек, гул ёри ва тол ёри хам ишлатилади. Булар цаноат- 
лантирмаса, совутувчи цуйиладиган дориларга бобуна каби юмшатув- 
чилар, кукнор каби увуштирувчилар аралаштирилсин. Иситма пасай- 
масдан туриб бошга сут сорилмайди, 
[
с о р и ш
мумкин булган пайтда] 
цувват кучли булса, эчки сути, кучсиз булганда эса хотинлар сути со- 
рилсин. Б адан уйцу бостирадиган рутубат билан тулиб турган пайтда 
сут [сориш]дан, шунингдек, барча ^улловчи нарсалардан саклан! Х,ул- 
ловчи нарсаларни бур тутунсимон, бош цурук; ва уйцу кам булгандаги- 
на ишлатилади.
Бошда рутубатли бур купайиб кетса, уни ш амчалар ва ^уцналар 
билан, цуйи аъзоларни ва цатто моякпи тангиш билан куйига торти- 
шинг лозим.
йигирма туртинчи фасл. Бундай касаллардаги йутал1
й у т а л [иситма билан орриганларда], купинча, ^ароратдан ёки цу- 
руцликдан юз беради. Улар йутал хабнни, шунингдек, совуклик магз- 
лар, крахмал ва шунга ухшаган нарса цушиб тайёрланган *кукнор 
ялатма дориларини
2
орзига солиб туришлари хамда холис гул ёри, ис- 
пагул шираси, семизут шираси ва шу кабилардан тайёрланган сову­
тувчи ва ^улловчи мумли ёрларни ишлатишлари керак.
йигирм а бешинчи фасл. Бундай касалларда ишта^а йуколиши
[Умуман] иштахасизлик бобида айтиб утилганлардан маълум бул- 
ганидек, бунга баъзан меъда орзидаги хилт сабаб булади. Хилтни — 
цустириш ёки ични суриш билан бушатилади. Купинча, касаллар >;ал- 
цумларига бармоц киргизиш билан меъдани цузратишдан, айницса 
аччиц ёки нордон суюцлик цусиб таш лаш дан фойда курадилар.
Цаъзан ишта^а йуцолиши цаттиц заифлик сабабли юз беради ва 
[бунда] заифликнн келтириб чицараётган [ёмон1
] мизожни билиб утилган
www.ziyouz.com kutubxonasi


72
Т и б ц о н у н л а р и. Т § р т и н ч и к и т о б
нарсалар билан даволанади. Бундай касалларга иштахани кузгатувчи 
хидли нарсаларнинг хидини, масалан, совуц сув билан ёки еув ва сир- 
ка билан хуллангак толкон хидпни яцинлаштириш керак, шунингдек, 
уларга пситма билан огриганларга цулланиладиган 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish