майъа
елимида улдирилган симоб ва гул ёгини бир-бирига
цушиб ишлатилади. Яна: улдирилг ан симоб, cyiorç
2
майъа
елими, гунафша
ур уги ва цустдан баробар б ÿл a к л a p [олиб ишлатилади]; ёки е т ма к да н
бир б у л а к ва цизил к е с а к д а н уч б у л а к олиб, сирка и;ушиб суртилади.
Тарцатиб цуритувчи кучли дори ёки цовжиратувчи ц у р у ц д о р и и ш -
л ат и лг ан д а кетидан тупалоц, тол, нилуфар, гунафша ва ш ул ар га ÿx-
шашларнинг ёги каби ёпиштирувчи ёглар ишлатилсин; уларни, айниц-
са, rçypyrç ва рутубати оз [ ^ т и р д а ] ишлатилсин. Р утуба тли к утирда
[293] цуритиш хусусиятн купроц бÿлгaн дори, rçypyrç ^ т и р д а эса цури-
тиш хусусияти к ам ро к булган дори ишлатилсин. Улдирилган
симоб
щдпилган доринн кучинг етганича м е ъд а д а н ва м у ъ т аб ар аъз ола рда н
узоцлаштиргин.
КУРУК цичимани д а в о л а ш г а келсак, уни зару р булса, б ушат ганда н
кейин [узинг] билган нарсалар билан д а во лан ад и: сигирнинг нордон rça-
THFH ичирилади,
и л щ
сув билан ювинтирилади, совуцлик ёглар, айниц-
www.ziyouz.com kutubxonasi
576
Т и б ^ о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
са, петрушка шираси цушилган ёрлар суртилади. КУРУ^ цутир ва к у р у к
цичиманинг давоси бир-бирига яциндир. Сирка цушилган кукнор х ам да
гулсапсар барги, яна сачратци суви билан бирга цушилган сабр юмшок
дорилардандир. К р а х ма л з^ам [КУРУЦ кичима] дориларига цушиладн; гул
суви х ам яхшидир. Сирка билан цушилган петрушка суви хам шундаи.
Афюн цушилган мумли суртма кучли д орилардан булиб, упп бадан-
га суртилса, цичимани т ух та тад и. Кучли д орилардан бири шуки, юкорн-
д а к урса тилган д орилардан таркиб цилиб, уига навшадил цушпладн ва
сирка билан суртилади, айницса, м ояк даги «¡ичимага шундаи килипал::.
Ковурилган аччиктош билан
китрон
х ам шундай. Бу хар и к ка л а теин:к-
нинг ички цичималарида фойда беради, уни л а т т а парчага цуйиб кута-
рилади. К е к с а л а р д а юз берадиган цичимани д а в о л а ш д а шароб кумка-
сини озгина *з $л аччицтош
1
билан цушиб суртилса, фойда берадн.
Кичима ва цутирга царши ювиниладиган [сувларга] келсак, улар,
м а са ла н, иситилган ёки уз з^олича колдирилган денгиз суви ёки ёввойн
бодринг цайнатмасидан иборат.
Кутир ва цичимага у чр а г а н кишиларнинг овцатлари эса совуцлик ва
рутубатлироц булиб, баданни з $ л л а б яхши цон пайдо циладиган нарса-
л а р д ан ва м уът а дил мизожли г у штл ар дан иборат булади. КУРУК Кичи_
м а г а у чр а га н кишилар овцат билан бирга юмшоц ёрлар, масалан, бодом
ёги, к у н ж у т ёги ва ш у л а рг а ухшашларни истеъмол цилишлари зарур.
Билгинки, и кк а ла почага цортиц цуйиш цутирнинг ёмон хилига
царши фойда беради.
Ун биринчи фасл. Иссиклик
Гоз^о б а да н га ёки бирор аъзога ж у д а куп терлаш, оз ювиниш ёки
ювингандан кейим етарли и шц ал а ма сл ик д ан ,— айницса, иссиц м ам ла -
к а т л а р д а , — тикансимон т ошм ала р тошади; гуё бу то шмала р
орир-
лиги са бабли кишини л а н ж циладиган м о д д а л ар д ан в у ж у д г а келади,
у м одд ал ар эса тер билан бирга
ч щ пб,
узининг суюцлиги сабабли тез
ёйилади; у л а р тери сатз^ида тухта либ цолади ва гуё тернинг сизилиб
чицишга буйсунмайдиган ч ук ма си да н иборат булади.
Б а ъ з а н [иссицлик] к у з г а к уринадиган тошма ш ак ли да тошмайди,
аммо д ара лли к пайдо булади.
Ун иккинчи фасл. Д ав о л аш
[Иссицликнинг] ба д ан да ги моддаси куп булса, уни томирдан кон
олиб ва сурги ишлатиб цирцилади. Шунинг учуй з^ар в а к т [иссиклик] то-
шиш одат булган киши уткир хилтларни бушаттиришга суяниши керак.
Х^аммомга тушнб ювиниб туриш, покизалик, сунгра совук сув билан
www.ziyouz.com kutubxonasi
Do'stlaringiz bilan baham: |