1\уни.юннинг
у м у м а н жониворларга оид кенг м и зо ж га
циёс к и л ган да кучли за ^ а р эканлиги, хатто у ннсон бадан и га куч-
лилик цилиб улдиришини, чурурчувда ух ш аш л а р га эса кучи е тм ас дан
улдирмаслигини [Жолинус] ц аердан билган?
Куниюн
инсон ю рагига
осонлик билан етгандек, чурурчуц юрагига х ам озицца ай ланм ай ет-
ган и да ^ам унинг чутурчук м изож и га цнёсан за^ а р булмаслиги ва уни
ул ди р а олмаслиги м ум кин эди.
Жолинуснинг айтишича, баъзи к е к с а аёл л ар олдин аконитдан ж у -
д а озгинадан еб, кейин уни д ав о м эттира беради лар, ни^оят, табиат-
лари шунга ур ган а ди ва уни ц урц м асдан истеъмол циладиган булиб
цоладилар х а м д а аконит у л а р г а х еч бир з а р а р цилмайди.
Руфуснинг х икоя цилишича, кан и закл арн и у л а р билан алоца ци-
лувчи подшо^ларни улдириш учун за ^ а р билан озицлантирилар экан .
Ш ун да уларнинг мизожи [захар ли ли кда] з^р д а р а ж а г а етиб, ^атто су-
л а к л а р и ^ ам ^айвонни ул дирар , уларнинг тупуги туш ган ж о й га товуц
яцинлаш мас экан.
Учинчи фасл. Зацарларнинг турларини билиш
учун далил
Го^о за^арларн и н г [цайси] ту р д ан экан ли ги га у л а р туфайли бадан-
д а пайдо б ул ади ган оф атлардан м аъ л ум о т олинади. Агар ачишиш,
шол-шол булиш, ичбуриш в а уйиб ейиш каби ^олат пайдо бул са, за-
Харнинг зирних, м ар ги м у ш 1 в а улдирилган симоблар каби уткир, тез
в а иссиц дорилар хилидан эканлиги билинади. Агар цаттиц а л а н г а л а -
ниш, куп терлаш , к у з д а цизариш, бе^узурлик в а таш н ал и к пайдо б ул
са, б ул ар за^арнинг
фарфиюн
каби фацатгина ^арорати туфайли [за^ар]
эк ан ли ги га д а л о л а т цилади. А гар орир уйцу, увушиш в а совуц цотиш
пайдо б ул са, за^арнинг II увуш тирувчи н арсал ар ж у м л а с и д а н эканлиги 387
м а ъ л у м булади. К у в в а т тушиш, совуц тер в а бе^ушливдан бошца х 0'
www.ziyouz.com kutubxonasi
432
Т и б ц о н у н л а р и .
Т у рт и н ч и
к и т о б
л а т юз берм аса, бу, инсонга узининг бутун ж а в х а р и билан зи длаш а-
диган з а х а р л а р д а н булиб, энг ёмонидир.
Гохо з а х а р л а р г а уларнинг хидидан далил олинади: ё бутун бадан
Х и д и д а н ,
— м асал ан , афюн ичган кишидан унинг х иди келиб туради,
— ёки бирор аъзонинг х иДиДан, м асал ан , «денгиз цуёни», аконит ва
о л а к у л а н г каби саситиб чиритувчи за х а р л а р ичилганда ориз хидидан
далил олинади. Гохо [касални] цустириб куриб, ичилган з а х а р г а далил
олинади, з а х а р ичирилган кишини цустирилса, ичилган захарн ин г ж а в -
Хари
к у з г а ташланиши эхтимолдан узоц эм а с ; ёки
у н и
[цусуц] хидндан
ёки м азас и д ан х ам билинади. М ас а л ан , куйдирилган цуррошин, ганч,
цотган цон ва ивиган сутни куриб билинади, шунингдек, афюн ичи
рилган булса, унинг ^идидан, «денгиз цуёни» ва цурбацани эса тер
Х и д и д а н
билинади.
Туртинчи фасл. Емон белгилар
З а^ ар ичирилган киши узи дан кетса в а кузи олайиб, к уз цорачиги
куринмай цолса, уни [тузалишидан] ум и д цилинмасин. Кузи цизариб,
тили осилиб цолса х а м шундай. Томир уриши тушиб совук тер чицса,
бу ёмонлик белгисидир, бу х ° л д а киши к а м д а н - к а м тирик колади.
Бешинчи фасл. З а х а р ичирилган кишини даво лаш
цонуни
Д аволаш н и кечиктирмаслик, балки [захар лан ган ли к] сезилиши би-
ланоц, зах арн и н г ц уввати б а д а н га ёйилишидан бурун т е з д а даволаш -
га киришиш кер ак. У кишига илиц сув ёки к у н ж у т ёги в а зайтун ёги
ичириб, цустирилади, бу тадбирни м ум кин булганича купроц цуллаш
лозим. Б у [ичирилаётган] н а р с а л а р га укроп в а бурац ц уввати у т к а -
зилса яхшироц булади. Зай тун ёги га гохо
хузаз
ва
р о з ё г и
цушилади.
Айтиб ^тилган н ар сал ар в а бошца м о дд ал ар ё р д ам и да цусиш учун
ул ар билан би ргал и кда купроц сув ва [суюц] овцат ичириш яхшироц
булади, чунки булар ц усти рм аган тац ди р да х.ам зах арн и н г [цувватини]
синдиради в а унинг усти дан рал аба цилади.
З а х а р л а н г а н киши м ум кин ц адар куп ц усгандан кейин куп сут ич-
са, бу тадбир захарн ин г зарарини синдиради, сутни [хам] цусиб таш-
л аса зарари йуц. Ш унингдек, цичитциут у р у ги цайнатмасини сарие?
билан цушиб ичилса, у х ам цустириб в а ични суриб захарн и х а 11Да й-
ди; кейин сут ичирилади, сутдан к у р а цаймоц яхшироц. Яна знг;;р
урури кай натм аси, шунингдек, эритилган роз ёри цушилган ширин ша-
роб ва ток ёгочи кулининг суви х ам ичилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi
О л т и н ч и
ф а н
433
К,усилгандан кейин, айницса, ази ят п астга туш гани сезилса, [220]
Хуцна ишлатиш керак. Агар бетоцатлик бупдан хам зурай са, ь^устира-
диган ва кч сурадиган нарса ичирилади; сут ичишни х ам эсдан чица-
рилмасин! М ухр ломи тарёци каби дори ичиришга эх ти ё ж туш са, ичи-
рилсин! Чунки бу за.\арни х ай да ш да яхши фойда етказа ди , айницса,
уни д астл аб к и пайтда ичирилса, захарн ин г хам масини цустнради.
Унинг таркиби: дафна м еваси дан икки
Do'stlaringiz bilan baham: |