Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet363/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   359   360   361   362   363   364   365   366   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

[душбуз]
пайдо були- 
шидир; чунки бош с у я к л а р и д а ц адок унмайди. Кадоцнинг rçypyrç в а 
к а м булмаслиги, шунингдек, куп калин, к ер аги дан ортиц пайдо бул м ас- 
лиги учун чора куриб туриш керак. М а ъ л у м к и , у нарсанинг ^ аж м и
аъ зо га в а синицнинг к а т т а л и к ёки куп ли к мицдорига ёки кичик ва 
озлигига ц араб турлича булади. Б у х;ак;да нима цилиш зарурлигини 
бундай к аса л л ар н и овцатлантириш ва синган аъзони борлаб цуйиш 
баён килинган ж о й да батафсил биласан.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б е ш и н ч и
ф а н
391
К,адоц пайдо булиш олдида уринтирадиган ^ ар а ка тл ар н и ва ж ин- 
сий алоцани т а р к цилиш, раза б л ан м асл и к ва аччирланмаслик лозим, 
чунки булар цонни суюлтиради;. [касал] иссиц ж о й д а эм ас, салцин жой- 
д а турсин. Бир ц адар ^ ар а ка т и ва ёпиштириш хусусияти бул ган буриш- 
тирувчи кучли с у р тм а л ар тар ки б и га арча урури, сарв ёнрори, к а т и р о в а
д а б б а касалл и ги дориларини цушиб [ишлатилади].
Синган ж о й д а битиш деярли юз б ер м аган д а ту з а л м а й д и га н яра- 
л а р д а иш латиладиган циришга ухш аш тадбир 
ц улланилади, 
бунинг 
учун [синган жойни] то бирор нарса деб а т а ш га ар зи м айди ган бекор- 
чи, кучсиз ёпишцоц [рутубат] чиццунича икки цул билан цаш ланади, 
ш ун да синган ж ой цизиб, ун га янги цон ^айдалиб бориб, унинг устида 
кучли цадоц в у ж у д г а кел ади . Купинча, с у я к рангининг узгариш и ва 
унинг усти пустлокланиб т а н га -т а н га булиши цашлаш тадбирини цул- 
лашни тацозо этади. Б у хил синганга т а х т а к а ч л а р цупилмасин, балки 
а г а р зарур бул са, яхш илаб борлаб цуйиш билан чекланилсин.
Синиш ва ж а р о ^ а т биргалашиб содир булса, ж а р о ^ а т тузалгуни - 
ча синганга царши тадбир ц ул л ам ай туриш м умкин эм ас, чунки с у я к
цаттицлашиб цийналиш, кучли тортиш ва зур оррицлардан кейин ци- 
йинлик билан т у за л а д и . Ш у билан бирга, ж а р о ^ а т д а орриц в а х атар л и
шишлар булса, бундай ^олларда синган жойнинг эгри булиб цолиши 
к а т т а хавф -хатар пайдо булишидан к у р а яхшироц; [шунинг учун] бу 
хил синишни туза ти ш д а х а д д а н ортик; тадбир ц ул л ам асл и к керак.
Синиш билан бирга [эт ^ам] эзилса, бундан уш а аъзонинг ейи- 
лиши хавфи турилади; ш унда цон чициб кетсин учун эзилган жойни 
тилиш керак, чунки бунда аъзонинг улиш хавфи бор. Кон т ух та м ас - 
дан чицаберса, уни тухтатиш лозим.
[Синишга] шиш в а ж а р о х а т офатн цушилса, аъзони д а в о л а ш д а
лозим б у л м а га н тадбирни к ул л аш га э.хтиёж тушиб, касалн ин г томи- 
ридан кон олинади, сурги килдирнлади ва унга енгил ов ка т берилади.
Б аъзан синган жойнн [доимо] борлаб цуя беришдан цичима пай ­
до булиб, ечишга ёки кичнтаётган р утубатларн и тарц атгуни ча уш а 
аъ зо га иссик сув куйишга э.угиёж турилади. Буцрот синган су яги га 
тадбир цуллан илаётган кншига шу в ац тда бир оз ^арбац шимиб ту- 
ришни буюради; бундан м ац сад м оддаларни ичга тортишдир. Ж олинус 
эса бундан ц уркади ва у д а р а х т пукагини ичишга, ага р [199] з а р у р а т
бул са, ичида ^ ар б ац ' цуввати б ул ган

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   359   360   361   362   363   364   365   366   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish