Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet361/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   357   358   359   360   361   362   363   364   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

дан 
бири 
сорлом 
сон томонида туриб [каса л ж а с а д и ] куп сурилиб кет- 
маслиги учун табиб и тар аё тган томон ^аршисига цараб итариб тура- 
ди.
[Сон боши] олдинга к;араб чи^са, беморни чузилтириб ётцизиб, к е ­
йин кучли бир киши 
ÿ H r
^ л и кафти тагини к а с а л чов устига 
rçÿfln6 
туриб, бош^а цули билан уни цисади ва, шу билан бирга, ^исган жо- 
йидан цуйига, тизза томонга цараб тортади.
У oprça томонга rçapaô чивданда, беморни ердан кутариб ётцизиб 
r ç ÿ f l n 6 ,
п астга rçapa6 тортиш муносиб эм ас, [196] балки ка т т и к нарса у с ­
тига ёткизиб [тортиш] к е р а к ; биз букрилик бобида ай тган дек, сон бо­
ши сиртга [ён томонга] 
чивданида з^ам шундай цилинади. Беморни 
та х т а ёки узун курси устига юзи билан ёт^изиш лозим; богичларни 
сонга боглам ай , биз з^озир ай тган дек, почага богланади. Б унда з^ам 
т а х т а к а ч билан 
fiÿFOH 
ичак ва бугин чивдан жой устидан босиш зарур.
Сон бошининг олдин юз берган ани^ бир саб аб дан б ул ади ган чи- 
циш турлари з^а^идаги бизнинг сузимиз ш ул ар дан иборат. Лекин 
ку- 
р а к чиццанидек, сон боши з^ам гохо узи да пайдо бул ади ган
Kÿn 
руту- 
б ат сабабли жойидан чицади1; бу пайтда догл аш тадбнрнни цуллаш 
кер ак. [Д огл аш тадбирини] биз дорлаш усулинн баён кнлган ж о й да 
ай тган и м и здек цулланилсин.
Иигирма еттинчи фасл. Тизза чициши
Тизза тез чнкадн; ж ар эсно^дан бопща бирор аниц сабабсиз з^ам 
чиццанидек, купинча, тизза з^ам тез юриш ва бир оз тойишдан к ур а 
кучлироц са б аб булм аи туриб чи^а беради2. Тизза з^ар томонга к;араб 
чицади, лекин ти зза 
цоп
^
орининг
тУс^инлик ^илиши саб аб ли олдинга 
к а р а б чи^майди.
Иигирма саккизинчи фасл. Д ав о л аш
Беморни ерга яцин паст курси га Ущазиб, оёцларини бир оз iorço- 
рига ку т а р и л а д и ; кейин кучли бир киши касалн ин г и к к а л а едглини 
юцорисидан ёки цуйисидан rçarrnrç тортади, табиб у м у м а н чицишни 
даво лаш цоидасига биноан ти зза 
6ÿFHHHHH 
уз ж ой и га тушириб 
6
o f

л аб ^ я д и .
25-130
www.ziyouz.com kutubxonasi


386
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
Иигирма туццизинчи фасл. Р а з ф а, яъни ти зза 
копкогининг чициши
Тизза цопкоги чи ккан ида оёцни ёзиб туриб, цопцоцни жойига т у ­
шириш кср ак, кейин тизза тагини букилишига тусцинлик кнладиган
л а т т а парчалар билан тулдириб ус ти га цопцоцнинг мойил булган то- 
моннга кар ш н л аш ади ган т а х т а к а ч л а р цуйилади. Копцоц м уста ^ ка м
бириккач, шошилпб тиззани букилмасин, балки букилиши осонлашгу- 
нига ц адар оз-оздан букилсин.
Уттизинчи фасл. Товон суягининг тупицдан чициши
Го^о тупиц чицади; тупиц чиццанда уии ж ой и га тушириш учун 
цаттиц тортиш в а кучли тадбир ц уллаб, куч билан итаришга тугри ке- 
лади. Сунгра яна ц ай т адан чицмаслиги учуй к а с а л цирц к ун га яцин 
юрмаслиги к е р а к . Аммо тупиц озгина тойса, уни ж ой и га тушириш учун 
бир оз тортиш кифоя цилади. А гар тупиц там о м ан чицса ва чициш 
кучли булиб, ж ойи га цайтаришни ц абул ц илмаса, цадим гилар айтга- 
нига мувофиц [ам ал ] цилиш к е р а к ,у л а р н и н г айтишича, касалн и орцаси 
билан ерга ётцизиб, икки сони у р та с и га,— орца тешиги олдига узу н в а
б а ц у в в а т цозицни ерга чуцур цилиб цоцилади; касалн ин г оёри цуйнга 
тортилганда, бу цозиц гавдан и цимирлаш га цуймайди; ^атто, цозицни 
беморни ётцизишдан олдин цоциб цуйиш к е р а к . А гар биз айтиб у тган
ур т а с и га цозиц цоцилган т а х т а м а в ж у д бул са, [оёцНи] шу ёгоч устн да 
тортиш ке р а к . Бир ёрдамчи сондан уш л аб ,— уни тортиб туриши, бошца 
бир ёрдамчи оёцни икки цули билан ёки бойлоц орцали ав в а л ги ёрдам - 
чига ц арам а-царш и [томонга] тортиб туриши к е р а к ; табиб [шу пайтда] 
цули билан чиццан жойни тугрилай ди , бошца бир ёрдамчи эса бошца 
[
сорлом

оёцни цуйига тортиб уш л аб туради .
Ш ундай цилиб, тупиц солингандан кейин уни пишиц бойлоцлар 
билан борлаш кер ак, бунда айрим бойлоцларни оёц п ан ж ас и га ч а, бош- 
цасини эса тупиццача олиб бориб, шу ерда борланади. Товоннинг ор- 
ца томони юцорисидаги асабни цаттиц сицилиб цолишдан э^тиёт цилиш 
ва беморни цирц к ун гач а юришдан тийиш зар у р . Чунки бундай к а с а л - 
лар там о м ан туза л и ш да н олдин ю ргудек бул сал ар , уш а ж ойлари цай- 
т а д а н чициб, тадбир бузилади.
Агар товон суяги сакр аш н ат и ж а с и д а тойиб к е т с а ,— б у э с а к у п у ч -
райди,— ва ш у ж о й д а иссиц шиш пайдо бул са, беморни юзи билан ёт- 
цизиб, уш а аъзони текислаш , аъзони тортиб баробарлаш , иссиц шиш- 
ларни ту х т а т а д и га н дориларни цуйиш, пишиц бойлоцлар билан бор­
лаш ва касалн и тинч цуйиш лозим. Аъзо там о м туза л гу н и ч а бемор 
юрмасин. Чиццан тупицни п а н ж а г а ч а боглаш, товонни очиц цуйиш 
кер ак.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   357   358   359   360   361   362   363   364   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish