Б е ш и н ч и ф а н
383
^ам б ука олади; чов буш аш ади в а сон боши йурон ичак томонга мойил
булиб цолади.
Иигирма олтинчи фасл. Д ав о л аш
[Енбош чиц^анида] уни
т е з д а дав о л аш кер ак, ага р уни т езд а жо-
йига ц айтарил м аса, ун га куп р уту б атл ар цуйилиб, сасийди в а бутун
аъзопинг бузилишига саб аб бул ади; бунинг кетидан узинг биладиган
хавф -хатар юз беради.
Сон цуйига цараб чивданида м ан а шундай т у за ти л ад и : оёцни тор-
тиб, киргизиладиган ж ойига р уб а р у булгунича ун г в а чапга цимирла-
тилади, кейин ж ойига туширилади; белбор ёки ар^онни олиб, узанги-
га ухш атиб почага, кейин сонга в а [суяк] цайтариб солинган ж ойга
м ар к ам цилиб борланади, сунг || почанинг цуйига тортилишига пул 366
цуймайдиган килиб, е л к а г а тортиб, осиб ^уйилади.
Сон ичкарига ^ар аб чи^цанда беморни р у к у цилишга бую рилади1.
Б а ^ у в в а т бир киши [касални] буй ракдан ц о вув д а
келувчи сийдик йу-
ли томонидан уш л аб туради , табиб икки цули билан соннинг ти зза ол-
дидаги бошини уш лаб, и чкарига тортиб туриб, нариги учини юцорига
в а сиртга ^ар аб итаради. Агар бош^а бир киши бойлоц ёки арцондан
уш лаб, ^арши томонга итариб ёрдам берса, -яхшироц булади. Кейин
боглаб цуйилади.
А гар [сон] сиртга ^ ар а б чивдан булса, табиб соннинг ти зза томон
бошини м а р к а м уш лаб, ю^орида айтилган ^ а р а к а т г а царши томонга
цимирлатади. Бошца бир киши соннинг бошца томонидан бойлоц ёки
арцон орцали уш лаб, а в в а л ги киши цим ирлатаётган томон ^аршисига
^ а р а к а т цилдиради.
[Сон] олдинга ёки o p e a ra цараб чицса, табиб
соннинг т а г и га бой-
ло^ борлайди ва уни чицишнинг мойиллиги та^озо этган томон буй-
л аб е л к а г а олади. Бир киши бойлоцнинг учини уш л аб тур а ди ; кейин
^ ам м ал а р и бирдан бойло^ни тортиб, касалн и ^ ав о да осилтириб тур а-
дилар. Ш ундай тадбир билан юцорида айтилган чициш хилларини
з^ам тузатиш мумкин.
Го^о бу хил чи^ишни таёц
2 ёр д ам и да т у з а т а д и л а р . Т аби блардан
бири бундай д ав о л аш усулини ^уйидагича яхш илаб баён килган: бир
тах тан и [олиб], уни бошдан-оёригача х а н д а в д а ухш аш узунчо^ [чуцур-
чалар] уйилади. Уйилган жойларнинг эни в а чуцурлиги уч энликдан
ошмайди, уларнинг бир-биридан [195] узоцлиги тур т энликдан куп бул-
майди, таёцнинг учи уш з чуцурчаларнинг бирига кириб, тиралиб ту-
риши .керак. Таёц билан [сон бошини] лозим булган томонга цараб
итарилади. Бир к а т т а т а х т а ёки курсининг ур таси га бошца бир ёгочни
тик [цозиц] цилиб цоцилади. Б у ёгочнинг узунлиги
бир
оёц кафти
узунлигида, йуронлиги кетмон
д а с т а с и д е к бул ади; бемор ор^аси билан
www.ziyouz.com kutubxonasi
384
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
чалцанча тушнб ётгани да м ан а шу ёгоч унинг ор^а тешигн билан сон
боши оралигидан утнб тур ади , шунда к а с а л гавдаси ни унинг оёцлари-
дан тортаётган кишилар том снга к а р а б сурилиб кетишга к у й м а й д и 1.
Б аъ за н юкори [бош] томонидан тортишга турри кел са хам , купин-
ча, ун га эх ти ёж туш майди. Ш у билан бирга, г а в д а цуйига тортилганда
бу кози^ сон бошини сиртга цараб итаради. Куйига тортиш, айни^са,
оёкни тортиш, биз бундан олдин айтиб утган сифатда булпши керак.
Ш у хил тадбир билан э^ам сон боши [жойига] т уш м аса , тик
^о-
кнлган позиции суририб таш лаш , шу сурурилган цозиц урнининг икки
ёнига эшик ёндорига ухш атиб, би ттадан иккита боища ^озик; ко^иш
кер ак. Б у крзицларнинг узунлиги ^ам бир оёц кафти буйидан кам бул-
масин. Кейин бу цозицлар орасига нарвон погонасидек ^илиб бош^а
бир ёгоч
урнатилади, шунда бу уч ёгочиинг шаклп ганонча « э т а » —
Н
з^арфи ш акли га ухшайди. Учинчи ёгочни икки томондаги ёгочлар
ур таси га, уларнинг учидан бир оз ^уйировда миндирилганда, шу шакл
^осил булади. Сунгра беморни сор ёни билан ёткизиб,
[
с о р л о м
]
сонини
иккита ён ^озиц оралигига, нарвон погонасига ухш аш бояги ёгоч та-
гига чузилтириб цуйиб, к а с я л л а н га н сонни уш а погона устига ^уйиш
к е р а к ; ш унда к а с а л сон боши погона усти га миниб туради . Погона
[ёгоч] сонга ази ят бермасин учун олдин погонага бир «чопон»ни ураб
цуйилади. Кейин кенглиги ур та ч а узунлиги сон бодшдан то туп и вда-
ча кел ад и га н бош^а бир т а х т а ясаб, сон бошидан то туп и одача уш л аб
турсин учун почаси т аги га ичкари томондан у зу н ас и га цуйиб боглана-
ди. Ш ундан кейин [умуртца] дун гли ги га царши и ш л ати лгандек д а с т а г а
ухш аш ёгоч билан ёки биз юкорида айтган сифатда тортиш тадбири
цулланилади. Ш у пайтда почани ун га борлаб цуйилган ёгоч билан
бирга цуйига тортиш кер ак, ана шундай ^илиб ^аттиц тортилса, сон
боши уз ж ой и га туш ади.
К асалн и т а х т а усти га чузилтириб ётцизмай бошка хил тадбир би
л ан з^ам сон бошини ж ой и га тушириш мумкин. Буцрот бу тадбирии
м ац таб шундай тас ви р лай ди — беморнинг и к к а л а
цулини бирлаштириб
юмшо^ борич билан борланади, икки оёрини эса бир-биридан тур т эн-
лик узоц ^илиб туриб, икки тупири в а икки тиззаси устидан юмшоц
^ам б а ц у в в а т богич билан боглаб цуйилади. Купинча, к а с а л л а н г а н оё^
почаси соридан к у р а икки энлик мицдорида [юцорига] тортилиб долган
булади. Беморнинг бош томонини ердан икки газ узоцлаштириб осиб
цуйилади. Кейин т аж р и б ал и ёш бир ходим икки цули билан к а с а л
сонининг энг йурон жойи — сон боши тур а ди га н ж ойидан цучо^лаб,
т ус атд ан беморга осилади. Шу тадбир ^ у л л а н га н д а, ёнбош бугини
озгина уриниш билан у з ж ойи га туш ади. Б у тадбир бош ^аларидан к у
ра енгилроц, чунки бун да куп уринишга эх ти ё ж туш майди. Лекин куп-
www.ziyouz.com kutubxonasi
Б е ш и н ч и ф а н
385
чилик табиблар бу ам ални цуллашни яхши курм ай ди лар в а осонлиги
сабабли уни менсимайдилар.
Сон боши сиртга [ёнга] ц араб чиеданида, касални, биз ю^орида
ай тган дек, чузилтириб ётцизиш, || таёцнинг учи тиралиб турсин учун 367
уни биз баён ^илган ч уц урчал ардан бирига киргизгандан кейин,
табиб
таш ^ари дан ичкарига rçapa
6
T a ë rç
билан итариши керак. Ердамчилар-
Do'stlaringiz bilan baham: