Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet359/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   355   356   357   358   359   360   361   362   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

De Cura Díílocatío-
Чи^цан ум ур т ^ а л а р н и ж о й и га солпш у су л л а р и ( «К о н у н » TÿpTHHHH юпобинияг 
1608 йнлда 
Вен еци яда 
босилган лотинча т а р ж и м а с и д а н ) .
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б е ш и н ч и ф а н
379
Го^о ор^а у му рт ца и к к а л а ён томонга ^араб чицади, бунинг тур- 
лари ^ацида букрн касаллигини гапирганимизда айтиб утганмиз, уша 
жойни яхшилаб каралсин. Бунинг белгиси: у ша [чивдан] жо йд а дунг- 
лик ёки чуцурлик куриниб, гуё у м у р т ^ а тиши сингандек булади. Умурт- 
ца тиши синишида к а т т а з ар а р йук;, у м у рт ц ал а р жойидан чицишида 
улим хавфи бор.
Иигирма иккинчи фасл. Д а в о л а ш
Ор^а умур т^ аси олдиига 
1
\араб чиццанда [тузатишга] у м ид оз, бу- 
ни т уз а ти шд а к а м д а н - к а м муваффа^иятга эришилади. Аммо у м ур тц а
o p e a r a ^ара б чик^анида, [табиб] ^аммом ходими сингари и к к а л а тиз- 
заси билан 
1
\аттик; тутиб, куч билан босади ёки [касални] ^орни би- 
лан ёт^изиб, уша [чиццан у му р т ^ а г а ] товонини цуйиб туради, ёки нов- 
вой лочира хамирини ж у в а л а г а н д е к , чикцан умурт^а ни ж у в а билан 
цат'пщ эзади.
Агар чи^иш бундан к ура огирроц ва хали янги булса, Бук;ротнинг 
айтишича, буйн ва эни к а с а л сигадигаи к а т т а ли кд а г н т а х т а ёкп шун- 
дай к а тт а л и к д а г и уз ун курснни деворга я^ин цилиб у зу нас иг а цуйи- 
лади. Буларнинг девордан узоклиги бир пойдан орти^ булмайди; к а ­
сални ёт^изнш учун устига т у ш а к ташланади. Кейин беморни иситиб 
туриб, уша т а х т а ёки курси устига юзи билан ёт^изилади. Сунг унинг 
к ук р аг и д а н нкки м ар та бошч билан ураб, богични ^ултиги таг идан 
чир;ариб, икки кураги урта сига олиб келпб тугилади. Бошчиинг учла- 
рини ^овонча д ас та с нг а ухшаш узун ёгочга боглаб куйилади. [193]
Шу ёгочни [ к ас а л ётган т а х т а ёкп курси яцинига, ерга тпклаб ^уйила- 
ди ва [учини] бемор бошида турган ходимнинг к ул иг а берилади; ёгоч- 
нинг ^уйи учини бирор нарсаг а тпраб куйилади. К а с а л бошида турган 
ходим тортнш к ер а к булган в ацт да упи тортади. Касалнинг и к к а л а
оёгини бириктприб, бошца бошч билан тиззасидан юцоридан ^ам ту- 
пиги тепасидан боглаб цуйнлади. Яна бир бош^а бошч билан и к к а л а
соннинг уч ра ша дн ган жойидан ю^орироц цисмидаи богланади. [Сунг] 
богичларнинг учларини йигиштирнб, айтиб утилган ёгочдек д а с т а г а
ухшаш бошка бир ёгочга богланади. Б у ёгочни к асалнинг о ё ш я^инп- 
га, биз биринчи ёгочни т и кл а г а н д е к цилиб цуйилади. Кейпн ёрдамчи- 
л а р г а шу ёгочларни бир-бирига 
1
^арама-к;арши 
томонга 
тортишни 
буюрилади.
Б аъзи ла р шундай тортишда [бошцача] ^урол ишлатадплар. К.урол 
уша т а х т а ёки курсининг икки томонига, яъни касалнинг бош в а оё^ 
томонига ти кл ан ган ёгочлар устида урнатилган ук л ар ла н пборатдир.
Шу у^ларни айлантирилганда тортилаётган богичлар у л а р г а ура лад и.
II М а н а шундан килиб тортилганда [чиркан ум ур тк а ] дунглигини ик- 
3 5 5
www.ziyouz.com kutubxonasi


'Чиккап суяклар п п солнш («К.опуп» Туртнпчн китобининг 1608 йилда Венецияда 
босилгап лотипча т а р ж и м а с и д а н ) .
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б е ш и н ч и 
ф а н
381
к а л а кафтимиз таги билан босишимиз лозим; унинг устига чи^иб ути- 
риш зар у р бул са, ^еч н ар садан цур^май чициб утирамиз.
Агар ум у р т ц а л а р бу тадбир билан турри б у л м а с а в а бемор ^исиб 
босишга чидай олса, уш а Я1\ин тур ган девордан узу н ас и га тарн овга 
у^шатиб, буйини бир газ к,илиб, [умуртца дунглигинпнг] рубаруси дан
чуцурча уйилади. Ч уцурча [чиккан] у м у р т ^ а д а н говори хам ва унча к у ­
пи х а м булмасин, балки у аввалроц мослаб уйиб ^уйилган булиши ке- 
рак. Шунинг учун з^ам ю^орпда тахтани дсворга якин кплиб куйила- 
ди деган эдик. Кейин керакл и к а т т а л и к д а г п тахтачанп олиб, унинг 
бир учини девордаги уйилган ж о й га киргизамиз, уртасини ё к и [у м у р т - 
цага] уч р аш ади гаи жойини [чивдан ум ур т^ а ] дун гига цуямпз, кейин 
у м у р т к а л а р н и н г теки слангани ани^ курингуннча тахтанимг боища 
учини ^уйига босамиз. Б у^рот:— т а х т а ч а иш латмай тортишнинг узи 
з^ам бундай чи^ишни 
т у з а т а д и ,— дейди, 
шунингдек,— [тортмасдан] 
фацатгина т а х т а билан босиш з^ам шу ишни б а ж а р а д и ,— деган. Агар 
бу ra n тутри бул са, ум уртц ал арн и н г олдинга к а р а б тойиши деб а т а л а -
диган биз олдин айтиб утган тур и да з^ам босмасдан тортиш тадбпри- 
ни ишлатиш ёмон булмайди.
У м уртц а суяги теки сл ан ган дан кейин кенглиги уч энлик, узунли- 
ги эса дунгликни в а
сорлом
у м у р т к а л а р д а н бир цйсмини беркитадиган 
мицдордаги ёгоч тах такач н и олиб, цатти^ ун налм асли ги учун унга 
каноп л а т т а ёки майин юнг ураб, чивдан у м ур тц а устига ^уйилади в а 
узи га мос бойло^ билан богланади. Б ундай к а с а л латиф ов^ат истеъ- 
мол цилиши керак.
Ш у тадбирни ц улл ан ган дан кейин ян а бир оз дунглик «¡олса, биз 
тавсиф ^илган т ах такач н и узоц в а ^ т цуйиб куйиш билан бирга бушаш- 
тирувчи в а юмшатувчи дорилар билан даволаш тадбирпни 1^уллаш к е ­
р ак. Баъзи кишилар цургошин т а х т а к а ч иш латади лар.
Агар у м у р т ^ а бир томонга чикса, уни битта ёки и кки та т а х т а к а ч
билан боглаб теки сл анади . Буйин ум уртц аси o p e a ra к а р а б чицса,— бу 
д а в о л а с а т у з а л а д и г а н хилиднр,— касални чалцанчаси.га ёткмзиб, боши- 
ни оз^исталик билан юцори томон кутариш х а м д а ум урт^ани у к а л а б ва 
силаб текислаш кер ак; текпслангач, кучайтирувчи КУЮ1\ сур тм а сур- 
тиб, устидан л а т т а цуйплади: л а т т а устидан буйин эни в а узунлиги- 
даги тах такач н и ^уйиб богланади. [Т ахтакач] o p e a ra тушмб кетмасин 
учун уни бош в а к у к р а к к а тортпб танриб цуйилади; уни бир-неча кун- 
дан кейин ечилади. Б орланадиган иилар чопон четидагп ж и я к л а р ка- 
би [энлик] булсин, чунки юмало^ ип ази ят б ер ади 1.
www.ziyouz.com kutubxonasi


382

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   355   356   357   358   359   360   361   362   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish