Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


сиканжубин, гулцанд, урурлар  сиканжубини



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet112/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

сиканжубин,
гулцанд, урурлар 
сиканжубини,
илдизларнинг 
муътадиллаштирилган суви ва мевалар- 
нинг сувини асал билан к;ушиб истеъмол цилиш керак. Яна ф ар ^ шуки, 
бу иситмада томирдан ^он олиш ж уда зарур, чунки модда томирлар- 
да ^амалгандир. Яна бош^а ф ар^ шуки, бу касалликда гуштли овк;ат- 
лар ейишга рухсат берилади.
Цирц саккизинчи фасл. Беш кунда, олти кунда, етти
кунда бир тутадиган ва шуларга ухшаш иситмалар
[Беш кунлигини] юнон тилида 
фимотус
деб аталади, аммо бир 
гуру^ [табиблар] бундай иситмаларни «айланувчи» деб атайдилар. 
Билгинки, бу иситмалар турт кунда бир тутадиган иситманинг модда- 
сига .^амжинс булса-да, лекин цую^ро^ ва камро^ моддадан турила-
www.ziyouz.com kutubxonasi


118
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
ди. Купинча, бу балгам[дан турилган савдодан пайдо булади]. Аммо 
олти, етти ва бундан купроц кунда бир тутадиган иситмаларга кел- 
ганда, уларнинг пайдо булишини Бу^рот айтиб утган; Жолинус эса: 
«Умримда бундай нситмани, хатто аник ва кучли беш кунда бир ту­
тадиган иситмапи ^ам курмадим; бу махфий иситмага ухшайди»,— 
дейди. Яна Жолинус: «етти кунда, 
Tÿrçrç»3 
кунда бир тутадиган исит­
маларга бирор [нотугри] тадбир сабаб булиши эхтимолдан узок: бу 
тадбир ^улланилса ва унга амал цилинса, у иситма чикаради, цайта- 
цайта кулланилганда эса, иситма бир вактда кайталаб туради, агар 
унинг урнига бошца 
Mocporç 
бир тадбир куллапилса, у албатта исит- 
маин келтириб чи^армаган буларди. Демак, бу иснтманинг даврларига 
ва цайталаш ларига сабаб, ÿiua [нотурри] тадбирнннг кайтарилиши ва 
даврлари булиб, моддаларнинг оциб келиш даврларининг цайталаши 
эмасдир». «Бу касалликни синаб куришда,— дейди яна Жолинус,— ха- 
тога йул ^уймаслик учун ана шу [айтилган] маънига риоя килиш керак».
Гарчи Жолинус бу хилдаги иситмаларнинг булишини инкор цил- 
гандек ва улар учун 
6
oiurça бир асос булишини зарур хисоблагандек 
булса-да, Буцрот етти кунда ва туккиз кунда бир тутадиган иситма- 
лар мавжудлиги ^ацидаги сузни 
xarçurçaT 
деб ^исоблайди. Бу шархлаб 
тушунтиришга э^тиёж тушадиган д а р а ж а д а ^ийин ва [мавжуд були­
ши] мумкин булмаган нарса эмас-
Бу иситмалар ^а^ида Букротнинг айтган с;узлари шуки, етти кун­
да бир тутадиган иситма y
3
orçrça чузилади-ю, аммо улдирмайди. Tÿrç- 
циз кунда бир тутадиган иситма ундан хам узоцровда чузилади, [ле- 
кин бу хам] ^алокатга олиб бормайди. Унинг айтишича, энг ёмон 
иситма — беш кунда бир тутадиган иситмадир, чунки у сил касалли- 
гидан олдин ёки кейин пайдо булади. Жолинуснинг бу ^ацдаги cÿ
3

юкорида билиб утганларингдан маълумднр.
Мен Буцротнинг бу сузига бирор асос бор деб гумон циламан: сил 
касаллиги дейишдан унинг ма^сади ингпчка 
огрик 
касаллигидир. 
Унинг «беш кунда бир тутадиган» деган сузи ноаниц бир мавзуга оид 
хукм булиб, умумийликни та^озо цилманди, Букрот гуё: «Беш кунда 
бир тутадиган иситмаларнинг бир тури борки, у энг ёмон иситмалар- 
дандир, чунки у ингичка огри^дан олдин хам, кейин хам пайдо була 
бсрпди»,— демоцчи булади. Букротнинг бундан 
дейишдан мак;сади 
иситмалар узовда чузилиб азият берса, аралашиб кетса ва хар турли 
булиб колса, купинча, бошцарувчп аъзоларнинг алангаланишига ва 
ингичка oFpnrç касаллигига олиб боради. Бундай иситмалар ахир бо- 
риб [иснтманинг] бир турига, купинча, турт кунда бир тутадиган исит­
мага айлапади. Биз буни баён килдик.
Биро^ уларнинг турт кунда бир тутадиган иситмага олиб келиши 
— хилтлар rçyiorç ва рутубатлар куп булгандагина содир булади. Агар 
хилтларнпнг эриши купайиб, сезиладиган 
ва сезилмайдиган 
6
ÿiua-
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish