Yangi pedagogik texnologiyalar



Download 7,38 Kb.
Pdf ko'rish
bet31/185
Sana18.04.2022
Hajmi7,38 Kb.
#561229
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   185
Bog'liq
28 5-6 2012

“Ҳар қайси 
усул нафақат маълум ритм билан, балки му
-
айян оҳанг билан ҳам ифодаланади. Усул – бу 
ритмик жиҳати етакчилик қиладиган, оҳанги 
эса иккиламчи бўлган куйдир”.
Қадимий анъанага эга хилма-хил ўзбек 
мусиқаси усуллари халқ орасида турли товуш 
ва бўғинлар воситасида ифода этилган. 
Маса-
лан, “бум-бак” 
бўғинлари доира товушига тақлид 
қилса, 
“трак-така-тум” 
бўғинлари ноғорага, 
“ға-
та-ғу” 
бўғинлари карнай товушига тақлид қилади.
Бунда аксарият доира ва ноғора усуллари 
муайян баландликдаги (асосан, юқорига қараб 
ҳаракат қилувчи сонияда кварта-квинта интервал-
лари оралиғидаги) товушларни ҳосил қилиб, жон-
ли вокал хусусиятини касб этади.
Ўзбек мусиқасида вокал ва чолғу мусиқалари 
ўзаро муштаракдир.
Мусиқий бадиий таъсирчанликни оширишга 
хизмат қиладиган зарбли чолғулар жўрлигидан 
ташқари вокал мусиқасида кўпинча чолғу 


18
Ta’lIM TexNoloGIyalarI № 5–6, 2012
• Методик тавсия
муқаддима ва хотима қисмлари учраб туради. Ва 
аксинча, баъзан чолғу мусиқага вокал қисмлар ки-
ритилган бўлади.
Масалан, ўзбек анъанавий профессионал 
мусиқанинг йирик шакли бўлган мақомларда чолғу 
қисмлари, ашула йўллари билан алмашади, бу 
қисмлар орасида эса хор намуналари – тароналар 
келади.
Чолғу мусиқасидаги кўновозлилик вокал 
кўповозлилигидан бирмунча фарқ қилади ва ўз 
хусусиятларига ҳам эга. Чолғу кўповозлиликнинг 
турлари ва воситалари ҳақида гап борганда 
қуйидагилар: параллел кварта, квинта, октава 
ҳаракатлари, остинато (фон ҳолати) гетерофон-
ня тўғрисида айтиб ўтиш лозим бўлади. Кўповоз-
лиликнинг бу турлари ўзбек монодик мусиқаси 
қонуниятларига мос келади ҳамда халқ анъанала-
ри ва мусиқани идрок қилиш психологиясидан ке-
либ чиқади.
Дутор, танбур, дўмбира мусиқаларидаги квар-
та, квинта, октаваларнинг параллел ҳаракатлари 
мазмуний ва ифодавий аҳамиятга эга. Бир овозли 
мусиқанинг ўзига хос равишда бундай “кенгайи-
ши” муайян даражада ҳажмли жаранглаш таассу-
ротини ҳосил қилади. Шу билан бирга, овоз асо-
сий куйнинг ёрқинроқ бўлишига хизмат қилади. 
Куйнинг шундай ҳажмли ва бўртиб жаранглаши 
ўз навбатида мустаҳкам физиологик ва акустик 
асосларига эга. Жумладан, октава, кварта ва 
квинталар обертонларининг дастлабки қаторини 
ташкил этувчи ва тўлиқлигини ҳосил қилувчи то-
вушлардир. Шу боис бу товушларнинг очиқ парал-
лел ҳаракатлари куйнинг маъносини яхлитлигини 
бузмайди. Шунинг учун тинглаш кўникмасига эга 
бўлмаган эшитувчи учун ўзбек мусиқаси узоқ вақт 

Download 7,38 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   185




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish