Xorazm ma ’ mun akademiyasi axborotnomasi – /2020 Ўзбекистон республикаси фанлар



Download 3,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet209/400
Sana14.06.2022
Hajmi3,93 Mb.
#671925
1   ...   205   206   207   208   209   210   211   212   ...   400
Аннотация

В статье описывается использование татар, разделяющих язык, религию 
и культуру народов Туркестана, для укрепления советской власти. Говорят, что татары 
выступили с инициативой в Туркестане по созданию русской литературы, техники, театра 
и печати газет и журналов. Центр анализирует эффективное использование татар не 
только в военно
-
политических отношениях, но и в системе общественно
-
политического, 
культурного и образовательного управления для укрепления советской власти.
 
Ключевые слова: 
"Социалистическая революция", Татарская, Туркестанская, Россия, 
социалистическое общество, Совет Народных Комиссаров РСФСР, культурно
-
образовательные процессы, военно
-
политическое управление, большевики, аггитационно
-
пропагандистский поезд "Красный Восток"
 
Abstract. 
This article describes the use of Tatars, who shared the language, religion and 
culture of the peoples of Turkestan, in order to strengthen Soviet power. It is said that the Tatars 
took the initiative in Turkestan to establish Russian literature, technology, theater, and the printing 
of newspapers and magazines. The Center analyzes the effective use of the Tatars not only in 
military-political relations, but also in the system of socio-political, cultural and educational 
management to strengthen Soviet power. 
Keywords: 
"Socialist Revolution", Tatar, Turkestan, Russia, socialist society, Council of 
People's Commissars of the Russian Socialist Federal Soviet Socialist Republic (RSFSR ICC), 
cultural and educational processes, military-political administration, Bolsheviks, "Red East" 
propaganda train 
 
Совет ҳокимиятининг дастлабки йилларида большевиклар олдида мураккаб вазият 
вужудга келиб, янги ва фаровон ҳаётни ваъда қилган, тенгликка,
бахтли болаликка, хотин
-
қизлар
озодлигига, миллатларни ўз тақдирини ўзи белгилашга, қўйингчи, адолатли жамиятни 
“социалистик инқилоб” билан боғлаганлар бошқарувни ўз қўлларига олган эдилар. Россия 
империясидан миллий масала муаммоси ҳеч бир яхши томонга ўзгармай, тўла
-
тўкис 
большевикларга мерос бўлиб ўтганди. Эндиликда, Октябрь (1917) давлат тўнтаришидан 
кейин большевик етакчилари, хусусан В.И.
Ленин бошчилигидаги РСФСР ХКК томонидан
илгари сурилган миллатлар ўз тақдирини ўзи белгилаши билан боғлиқ баёнотлар ўн йиллар, 
юз йиллар
давомида чоризм зулми остида яшаб келаётган халқларни, айниқса турк
-
мусулмон 
халқларини миллий уйғонишига, турли ижтимоий
-
сиёсий ҳаракатлар, партияларни вужудга 
келишига туртки берди. Албатта, Россиядаги турк
-
мусулмон халқларини сиёсий 
уйғонишида, ўз ҳақ
-
ҳуқуқларини
ҳимоясига, тили, дини, маданиятини ривожида фаоллик 
қилишида, шарқда “социалистик инқилоб” ғоялари фидойилари бўлиб ўзини танитган 
татарлар, жойларда совет ҳокимиятини мустаҳкамлаш борасида “яловбардорликлари” билан 
эътибор қозондилар. Дарҳақиқат, татарларда февраль (1917) инқилобига қадар ҳам “миллий 
уйғониш” аломатлари кўзга ташланиб, ўз матбуотини ташкил этишда, хотин
-
қизлар 
озодлиги ва уларнинг маърифати йўлида, аҳоли ўртасида саводсизликка барҳам бериши, 
ҳарбий
-
сиёсий ҳаракатларда фаоллик қилиши, империя таркибидаги турк
-
мусулмон 
халқлари орасида театр санъати, маърифатни тарқалишида анчагина илгари кетган эди. Ўз 
пайтида Туркистон, Бухоро, Самарқанд, Хива мадрасалари татарларга билим бериш, 



Download 3,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   205   206   207   208   209   210   211   212   ...   400




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish