Xorazm ma ’ mun akademiyasi axborotnomasi – /2020 Ўзбекистон республикаси фанлар



Download 4,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet470/524
Sana08.04.2022
Hajmi4,6 Mb.
#538111
1   ...   466   467   468   469   470   471   472   473   ...   524
Keywords: communication, lexicon, lexical unit, individual, social group, vernacular, linguistic, attitude 
Мулоқот актидаги тил лексиконининг контекстуал, янги ёки кўчма маъноси
луғатда ўз аксини 
топиши, луғат таркибига киритилиши масалалари, иборалар муҳокамаси баҳс 

мунозарали мавзуларга 
айланган. Ижтимоий муносабатлардаги нутқий фаолиятда юзага келган, муайян вазият, ҳолат, 
ҳодисалар мазмунини тўлиқ ифодаловчи битта сўз ёки атаманинг мавжуд эмаслиги ёки ифода ва 
таъсир кучини тафаккур ва инсон наздидагидек етарлича ифодалаш учун инсонлар мулоқотда
ибора, 
фраза, фразема, сўз бирикмаларидан фойдаланадилар ёки бошқа тилдаги сўзни ўз тилига ўзлаштириб 
оладилар. Шунга қарамасдан, фонология, морфология, семантика, синтаксис каби лингвистик 
системаларда лексикон аниқ ва фаол тизим саналади. 
Табиий тил лексикони шу тилда гаплашадиган халқнинг дунёвий ва маданий тушунчаларини 
ифодаловчи лексик бирликлардан иборат. Ўзбек тилида ушбу лексик бирликлар фоал ва нофаол лексик 
қатламлар, касб
-
корга оид атама ва термин қатламлари, фразалар, иборалар, мақол ва панд
-
насиҳат 
каби турларга ажратилиб, алоҳида тадқиқ қилинган. Лекин мулоқотдаги тил нуқтаи назаридан олиб 
қараладиган бўлса, табиий тилнинг мавжуд лексиконини бир киши миясига сиғдириши қийин, аммо 
инсонлар кундалик мулоқотда нафақат она тили, балки чет тиллар лексиконидан ҳам фойдаланадилар. 
Демак, ҳар бир инсоннинг ўз лексикони бўлиб, бу унинг дунёвий билимлари, маданий тушунчалари, 
этник хусусиятларини ўзида акс эттиради. Инсон мулоқот жараёнидаги нутқ фаолиятида ушбу билим
тушунча ва шахсий моҳиятини намоён қилади. Жонли тил мулоқотида фойдаланилаётган лексик 
бирликлар ўзининг фонологик, синтактик, семантик ва прагматик хусусиятини уйғун интеграл ҳолда 
ифодалайди. Мулоқот иштирокчилари мақсадига мувофиқ ахборот алмашинувини таъминлайди. Ушбу 
фаолият орқали
индивидуал лексикон бошқа бир ёки бир қанча индивидуал лексикон билан 
ҳамкорликда
ижтимоий гуруҳ лексиконини яратади. Муайян ижтимоий соҳа вакиллари ўзаро 
мулоқотида фойдаланадиган лексик бирликлар соҳа лексиконини ташкил қилади. Бу борада жаҳон 
тилшунослигида, шунингдек, ўзбек тилшунослигида ҳам олиб борилган тадқиқотлар, асосан, термин 
ва атамалар тадқиқига бағишланган бўлиб, соҳавий
лексикага оид тил, фразеологик бирикмалар ва 
иборалар тадқиқи соҳага ихтисослашган ҳолда янги тилшунослик тадқиқотларига асос бўлиши 



Download 4,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   466   467   468   469   470   471   472   473   ...   524




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish