Ва ўрта махсус


Қуйида берилган қайси сифат таркибидаги –ли қўшимчасини унинг синонимлари билан алмаштириб бўлмайди?



Download 3,18 Mb.
bet107/133
Sana09.06.2022
Hajmi3,18 Mb.
#647641
TuriУчебное пособие
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   133
Bog'liq
Услубият (кулланма-тайёр)

1.Қуйида берилган қайси сифат таркибидаги –ли қўшимчасини унинг синонимлари билан алмаштириб бўлмайди?
А) гўштли
Б) гуноҳли
С) кучли
Д) мазасиз
2.Қуйида берилган қайси сифат таркибидаги –сиз қўшимчасини унинг синонимлари билан алмаштириб бўлмайди?
А) умидсиз
В) унумсиз
С) раҳмсиз
Д) ақлсиз
3.Синоним сифатларни топинг.
А) чексиз, беҳад, бардошли.
В) чопқир, чопағон, метин.
С) секин, аста, астойдил, оҳиста.
Д) сезгир, зийрак, туйғун
4.Қуйидаги гапда бир сўзининг қайси маъноси ифодаланган?
Қонун олдида ҳамма бир.
А) миқдор
В) ноаниқлик
С) марта маъноси
Д) тенг
5.Қуйида берилган ҳисоб сўзи қандай ифода учун хизмат қилмоқда?
Бир қултум сувга зор бўлиб...
А) бутуннинг бўлаги
В) оғирлик ўлчовлари
С) масофа
Д) предметни яккалаб ҳисоблаш
6.Қайси қатордаги тартиб сон дастлабки, илк маъносида келган?
А) Саккизинчи куни Қобил бобо яна аминнинг олдига борди.
В) Энди иккинчи томонга назар ташлайлик.
С) Иккинчи катталарнинг сўзига аралашма.
Д) Атиргуллар, кўркам карнайгуллар, хил-хил гулбеорлар кузнинг биринчи изғиринларини писанд қилмайди.
7.Қайси жавобда –та қўшимчаси ўрнида келадиган сўз бундай вазифани бажармаган?
А) Кеча тоғанг бериб кетган зоғорадан иккитасини олиб қўйганман, биргалашиб чой ичамиз.
В) Нафис чайқалади бир туп наъматак, Юксакда шамолнинг беланчагида. Қуёшда кўтариб бир сават оқ гул, Виқор-ла ўшшайган қоя лабида. (Ойбек)
С) Деразамнинг олдида бир туп Ўрик оппоқ бўлиб гуллади. (Ҳ.Олимжон)
Д) Бир туп кессанг, ўн туп эк.
8.Қуйидаги сонларнинг қай бирига –ов қўшимчасини қўшиб бўлмайди.
А) бир
В) икки
С) уч
Д) беш
9.Сифат таркибидаги биринчи ёки иккинчи унлини чўзиш йўли билан сифатнинг қайси даражаси ҳосил қилинади?
А) оддий даража
В) озайтирма ва орттирма даража
С) озайтирма даража
Д) орттирма даража

Download 3,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish