В а Х а б о в а. В., Т а д ж и б а е в а д. А., Х а ж и б а к и е в ш. Х


Жаҳоннинг айрим мамлакатларида жамгарилган ТТХИнинг аҳоли



Download 23,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet300/441
Sana22.02.2022
Hajmi23,32 Mb.
#112691
1   ...   296   297   298   299   300   301   302   303   ...   441
Bog'liq
Jahoniqtisodiyotyoti

Жаҳоннинг айрим мамлакатларида жамгарилган ТТХИнинг аҳоли 
жон бошига тўғри келувчи миқдори, минг долл6
2 0 0 8
2 0 0 9
2 0 1 0
Ж ақон молиявий-иқтисодий инқирози таъсирида 2008 йилда 2007 
йилга нисбатан ТТХИни жалб этиш ва четга чиқариш ҳажми жаҳон бўйича 
тегишлича 14,2 ва 13,1% га қисқарган. Уш бу кўрсаткич ривожланган 
мамлакатларда ҳам салбий тенденцияга эга бўлиб, мутаносиб равиш да 29,2 
ва 16,7% ни ташкил этган. Б у даврда ривожланаётган ва ўтиш иқтисодиёти 
мамлакатларида ТТХИни жалб этиш ва олиб чиқиш ҳажми ўсиш 
тенд.енциясига эга бўлган.
6
Ведомости, 23.12.2011.
4 6 8


Халкаро капиталлар ҳаракатидаги жиддий ўзгаришлар АҚШ даги 
ипотека кредита инкирози таъсирида молия бозорларидаги ш арт- 
шароитларнинг ёмонлашуви ва инфляция эхтимолининг кучайишига олиб 
келди.
АҚШ , Бую к Британия, Япония, Германия, Франция каби мамлакатлар 
халқаро 
бозордаги 
асосий инвесторлар 
бўлиб, ТТХИ таклифини 
ш акллантирадиган мамлакатлар ҳисобланадилар. Ш унга қарамасдан 
охирги йилларда ривожланган мамлакатларнинг ТТХИнинг глобал 
окимидаги улуши қисқариб бормокда. Ж умладан, 1995-2005 йилларда 
хорижга чиқарилган жами ТТХИнинг 89,3% и, жалб этилаётган ТТХИнинг 
73,4% и ривожланган мамлакатлар хиссасига тўғри келган бўлса, бу 
кўрсаткич 2010 йилга келиб мос равиш да 70,7 ва 48,4% ни ташкил этди.
Тахдиллар кўрсатишича, ривожланаётган мамлакатлар иктисодиёти 
АҚШ ва Европа банк тизими билан бевосита узвий богланмаганлиги боис 
инкироздан жиддий зарар кўрмади. Ривожланаётган мамлакатлар ва ўтиш 
иктисодиёти мамлакатлари илк маротаба ТТХИ глобал оқимининг 
ярмидан ортигини жалб этишди. Ушбу мамлакатлардан ТТХИ олиб 
чиқиш илк маротаба рекорд ҳаж мга етди ва уларнинг асосий кисми Жану б 
мамлакатларига йўналтирилмоқда.
Таҳлиллар кўрсатиш ича, жаҳон иқгисодиётида 
2010
йилда ривож­
ланаётган мамлакатлар ТТХИларни жалб қилиб, хорижий инвестициялар 
сифатидаги улушларини оширдилар, чунки ривожланаётган ва ўтиш 
иктисодиёти мамлакатлари халқаро шплаб чиқаршп хамда истеъмолда 
борган сари муҳим рол ўйнамоқда. ТМКлар эса бу мамлакатларда 
лойиҳаларни инвестициялаш ва маҳсулот бозорларини ўзгартириш да фаол 
қатнашмокдалар. 
2010
йилда ривож ланаётган ва ўтиш иктисодиёти 
мамлакатлари илк бор глобал ТТХ И оқимининг ярмидан ортигини 
ўзлаштирдилар.
2010 
йилда ривожланаётган ва ўтиш иктисодиёти мамлакатларидан 
ТТХИни четга чиқариш 21% дан ортди ва улар хиссасига глобал ТТХИ 
чиқариш нинг 29,4% и тўғри келди (26.3.2-жадвал).
2010 
йилда жахондаги энг йирик 
20
та инвесторлар таркибига 
олтита ривожланаётган ва ўтиш иқгисодиёти мамлакатлари кирди. Шу 
билан бирга ривожланган, жумладан, Европа мамлактларининг инвес­
тицион 
фаоллиги 
пасайиш 
тенденциясига 
эгалиги 
кузатилмовда. 
Ю қоридаги ҳолатга қарамасдан, улар ҳиссасига ҳозирга қадар энг юқори 
кўрсаткич ҳисобланган 2007 йилга нисбатан жами таш қи инвестиция­
ларнинг ярми тўғри келмокда.
Тахдиллар кўрсатишича, анъанавий равиш да ривожланаётган мам­
лакатлар ТТХИни жалб этувчилар ҳисобланиш ади. XX асрнинг иккинчи 
ярмидан бошлаб эса ривожланган мамлакатлар ТТХИнинг катта қисмини 
ўз иқтисодиётларига жалб этиш тенденциялари кузатилмовда.

Download 23,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   296   297   298   299   300   301   302   303   ...   441




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish