Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат 1щтисодиёт университети в. М. Каримова ижтимоий


Шибутани Т. Социальная психология.- Ростов-на -Дону, 1998 - С. 18



Download 207,83 Kb.
bet9/68
Sana07.03.2022
Hajmi207,83 Kb.
#485752
TuriУчебник
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   68
Bog'liq
Vasika Karimva

13 Шибутани Т. Социальная психология.- Ростов-на -Дону, 1998 - С. 18
20

бунда бир индивид бошка индивидга доимо такдид килади, шунинг учун хам шахсни урганиш бошка шахсларни инкор килмаслигини талаб килади. Унинг фикрича, элементар ижтимоий факт интрацеребрал психология урганадиган ягона мия додисалари оркали эмас, балки бир неча “миялар”, “каллалар” (“акллар”) нинг тукнашуви окибатида келиб чикадиган “интерментал психология” оркали урганилиши ва тушунтирилиши лозим. Ижтимоий хулкнинг моделида Тард фикрича, икки индивиднинг узаро таъсири етакчи урин тутадики, бунда бир индивид иккинчисига такдид килади, унинг таъсирини узига сингдиради (бизнингча, цабул цилади.В.К.).


Бундан ташкари, социологиянинг узи XIX асрнинг урталарида уз тараккиётининг ривожида шундай даражага эришдики, бу ишлар француз позитивист файласуфи О.Конт номи билан богливдир. Ижтимоий жараёнларнинг психологик, аникроги, биологик келиб чикишига (Г. Спенсер) булган кизикиш ижтимоий мавжудликка психологик ёндашув оркали бахо бериш заруратини келтириб чикарди.
Диаданинг чекланган эканлигини тушунган бошка социолог- лар, масалан, америкалик Л.Уорд, Ф.Гиддингс кабилар ижтимоий Х’улкни жамоавий психика феномени оркали тушунтиришга уриндилар. Уларнинг таъкидлашича, дастлабки ижтимоий факт алохида индивиднинг онгига эмас, балки у мансуб булган “кавмнинг психологияси”га алокадордир. Яъни, ижтимоий факт - бу мохиятан ижтимоий тафаккур, аклдир. Уни жамоа ёки жамият г.сихологияси урганиши керак. Улар бу уринда социологияни иазарда тутганлар.
Социологиянинг “психологиялашуви” ижтимоий психологиянинг предметини аниклашда жуда кул келди, десак булади. Чунки айнан шундай ёндашув социологиядаги психологик йуналишни таъминлаш билан бир каторда ижтимоий психологиянинг узипи хам алохида фан сифатида тугилишига асос яратди. Яъни, кискача айтганда, икки фан - психология ва социологиянинг ривожланиши, уларнинг иккиси хам жамиятда турли вазиятларда инсоп хулк- атворининг ижтимоий мотивларини тушунтириш заруратини англаши ижтимоий психологиянинг мустакил фан тармоги сифатида барпо булишини таъминлади.
Шундай килиб, социологияда психологик йуналиш пайдо булди. Тарддан кейин Л.Уорд, Ф.Гиддингс на бошкалар ижтимоийлик конунларини жамоа рухий холати билан узвий
21

1,а Органа бошладилар. Уларнинг фикрича, ижтимоий факт - имоий ацл, тафаккур булиб, у “жамият психологияси” ёки огнянинг бахс мавзуидир.


пдай килиб, юкорида кайд килинган илмий-фалсафий, шй манбалар, шарт-шароитлар туфайли ижтимоий-психоло- |лар шаклланиб борди. Бу карашлар соф психологияга хам пан, социология доирасидан чикиб кетадиган алохдца и ижтимоий психологиянинг пайдо булиши учуй реал )ОЛИНИ утади.

Download 207,83 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   68




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish