Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат 1щтисодиёт университети в. М. Каримова ижтимоий



Download 207,83 Kb.
bet11/68
Sana07.03.2022
Hajmi207,83 Kb.
#485752
TuriУчебник
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   68
Bog'liq
Vasika Karimva

Ижтимоий хулц-атвор ипстинктлари назарияси XX аернинг бошида Англияда шаклланди. Унинг асосчиси инглиз психологи Уильям Макдугалл булиб, у узининг 1908 йилда ёзган “Ижтимоий психологияга кириш” китобидаги инсон хулк-атвори- нинг мотиви ёки уни харакатга келтирувчи куч инстинктлардир деб ёзган. Кейинчалик у инстинкт тушунчаси билан бирга лаёкат, интилиш ибораларини хам ишлата бошлади. Унинг фикрича, хулк- атворни таъминловчи нарса тугма, психофизиологик тайёрлик холати булиб, у наелдан-наелга узатилади. Макдугалл барча харакатларни рефлексив холда тушунтиришга интилиб, рефлексив ёйга хос булган барча кисмлар — яъни, эфферент — кабул хилувчи, рецептив булим, афферент (харакат) ва марказий булимдан иборат тизим сифатида тасаввур килади. Барча ижтимоий харакатлар хам ана шундай рефлексив табиатга эгадир, деб уктиради у.
Шунга ухшаш фикрлар Э.Росс (“Ижтимоий психология”) ва Ж.Болдуин (“Ижтимоий психология буйича тадкикотлар”) карашларида хам ривожлантирилган. Масалан, Болдуин икки турли ирсият хакида — табиий ва ижтимоий ирсият хакида ёзиб, ижтимоий ирсият одамлардаги таклид килиш кобилияти билан боглик, деб ёзади. Жамиятда яшаётган одамлар бир-бирларига таъсирларини утказишга мойилдирларки, бу нарса улар уртасидаги муносабатларини бошкариб туради.
Шундай килиб, бу йуналиш тарафдорларининг фикрича, барча онгли харакатларнинг боши — онгсизликдир, яъни инстинктлар булиб, улар асосан хиссиётларда намоён булади. Х,иссиёт билан инстинктлар богликлигини Макдугалл жуфтликларда курсатишга харакат килган: масалан, кураш инстинкти - курку в, газаб хисси; наел колдириш инстинкти - рашк, аёллардаги тобелик хисси; утлаштириш инстинкти - хусусийликка интилиш хисси ва хоказо. Ижтимоий ходисаларни тушунтиришда тугма инстинктлар
26

ролининг юкори куйганлиги учун бу назария илмий тараккиёт боскичида салбий урин тутди, деб айтишимиз мумкин. Лекин унинг айрим хддисалар сабабларини тушунтиришга харакат килиши фан олдига улкан вазифаларни к;уйди. Ижтимоий психология фан сифатида ана шу муаммоларни тадкик килиши лозим эди.


Демак, юкорида тухтаб утилган учала назариянинг ахдмияти шундан иборат эдики, улар янги тугилиши лозим булган, лекин етарли илмий асоси булмаган фан - ижтимоий психологиянинг истикболдаги тадкикот мавзуларини очиб берди, улар кутарган муаммолар аслида жамиятда мавжуд муаммолар эканлигини исботлади, бу муаммоларни урганиш, илмий жихдтдан тадкик этиш оркалигина уларни бошкариш мумкинлиги фикрини уртага ташлади. Крлаверса, бу учала йуналиш хам назарий карашларни исбот килишда объектив текширув усули хисобланган экспери- ментдан фойдаланиш заруриятини курсатди. Бу нарса яна бир бор махсус фаннинг келажак режаларини аниклашга ёрдам берди. Айтиш мумкинки, мустакил фан сифатида ижтимоий психология ана шу учала манбадан “сув ичган”, озука олган ва уз предметини аниклаган.

Download 207,83 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   68




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish