Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат 1щтисодиёт университети в. М. Каримова ижтимоий


-боб. ИЖТИМОИЙ-ПСИХОЛОГИК КАРАШЛАРНИНГ РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИ



Download 207,83 Kb.
bet7/68
Sana07.03.2022
Hajmi207,83 Kb.
#485752
TuriУчебник
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   68
Bog'liq
Vasika Karimva

2-боб. ИЖТИМОИЙ-ПСИХОЛОГИК КАРАШЛАРНИНГ РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИ


2.1. Ижтимоий психологияга оид дастлабки тасаввурлар
Ижтимоий психологиянинг фан сифатидаги тарихи унинг ижтимоий-психологик карашлар ёки ижтимоий-психологик тафак- кур тарихидан анчагина ёшдир. Чунки инсониятнинг биргаликда яшаш, мехнат килиш, бир-бирига таъсир курсатишга интилиши, эхтиёжи канчалик кадимий булса, ижтимоий тафаккур, одамлар- нинг бир-бирларига узаро хамжихатлик курсатишга булган мойиллиги ва истаклари хам шунчалик кадимийдир. Иккинчи томондан кадимги тарихдан биламизки, одамлар турли маро- симлар, акидалар, анъаналарни хам маълум маънода узаре муносабатларни тартибга солиш, хамкорликда мехнат килиш ва бир-бирларини турли бало-казолардан мухофаза килиш йулларини уйлаб топганлар. Кайси бир халк удуми ёки кадимги анъанасинм олмайлик, унда жамоавийлик психологияси хукм суришини яхшк биламиз. Унда энг аввало жамоа аъзоларининг ахлок нормалари шаклланиши учун реал асослар мавжуддир. Масалан, тз'ркистон- ликларнинг куплаб удумлари, масалан, туй-марака килиш ва унда омманинг тупланиши, хашар йули билан бирор иншоотни битириш ва унда барча мехнатга лаёкатли одамларнинг жам булиб тупланиши каби юзлаб удумлар кадимий булиб, улар муайян маънода жамоа булиб яшаш ва хамкорликнинг ахлокий мезонларк намунасидир. Айнан шу каби удумлар мозийда ижтимоий-психологик тафаккурнинг пайдо булиши учун асос булиб хизмат килган. Шу боне хам ижтимоий-психологик тафаккур тарихи билан ижтимоий психологиянинг фан сифатидаги тарихида муайяк умумийлик ва фарклар мавжуд, давр жихатдан фан анча кеч шаклланган.
Профессор Г.М.Андрееванинг ёзишича, ижтимоий психологиянинг фан сифатида шаклланиш тарихини белгилаш шунинг учун хам мушкулки, у бир вактнинг узида бир неча фанлар тарихий ривожланишига алокадор булиб, кайси бири купрок бу жараённинг
18

мохиятини белгилашини билиш кийин.11 Шуни алохида таъкидлаш жоизки, ижтимоий психологиянинг фан сифатида оёкка туришига куплаб назарий ёндашувлар туртки булди. Б.Парыгинтлт фикрича, ижтимоий-психологик гоялар дастлаб боища фан сохдларида шаклланиб олди ва сунгра мустакил фан сифатида ажралиб чикиши учун замин яратди.12 Гап бу уринда унинг фалсафий карашлар доирасида шаклланиши тугрисидадир. Ушбу жараёндаги булинйш ёки ажралиб чикиш асосан фалфасадан психологик ва социологик яазарияларнинг ажралиб чикиши хисобига содир булди, десак булади. Шу нуктаи назарни ёкдаган олимлардан О.Клайнберг ва Г.Олпорттр хам ижтимоий-психологик гоялар тарихи кадимги грек фалсафасидан, хусусан, Платон гояларидан, ва нафакат Платон, балки Аристотель гояларидан бошланганлигини таъкид- лайдилар. Фалсафанинг янги даврида пайдо булган олимлардан Гоббс, Локк, Гальвеций, Руссо, Гегелларнинг жамият ва шахе узаро муносабатига оид карашларида хам олимлар таъкидлаган соф ижтимоий-психологик нуктаи назарларнинг шаклланганлигини таъкидлаш мумкин.


Агар юкоридаги алломалар асарларида фалсафа доирасида ижтимоий-психологик карашлар мавжуд булган булса, бевосита фан сифатида ижтимоий психологиянинг уз предметига эга булиш тарихи янада диккатга сазовордир. Бу даврда ижтимоий психологиянинг ривожига умуман жамиятда содир булаётган ижтимоий- сиёсий ва иктисодий узгаришлар сабаб булди. Масалан, XIX аернинг урталарига келиб катор Европа мамлакатларида саноат ва савдо-сотикнинг ривожланиши давлатлараро иктисодий алокалар- нинг кескинлашувига, шу аснода миллатлар ва халклараро муносабатларнинг тигизлашувига олиб келди. Бу уз навбатида тилшуносликнпнг ривожи ва халкдар психологиясининг шаклла- нишига олиб келди. Лекин тилшунослик фани уз имкониятлари даражасида турли халклар уртасидаги муомала ва мулокотнинг самарали йулларини белгилаш, одамларнинг самарали хамкор- лигини таъминлашга ожиз эди.
Айнан шундай даврга келиб антропология, этнография, археология сохасида хам катор муваффакиятлар козонила бош- ландики, улар хам кулга киритган ноёб натижаларни ижтимоий психологиясиз аник таърифлай ва тавсифлай олмади. Масалан,

Download 207,83 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   68




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish