4. Лексема нутк, фаолиятида суз (суз формаси)
сифатида вок,елашиб, нутк, бирлиги булиш имконига эга
булади. У тил системасининг лексик бирлиги, лутат
бойлиги х,исобланади.
5. Лексеманинг тил бирлиги сифатидаги умумийлиги
тил умумийлигидан келиб чик,ади.
Чунки тил ва нутк,
диалектикасида тил умумий, нутк, эса хусусий х,исоб-
ланади.
IV. Модель
Тил бирлиги булган моделлар муайян к,олип, лисо-
ний (лингвистик) формула, тайёр курилма, андаза сифа
тида тил га хослиги билан ажралиб туради.
Ушбу моделлар - к,олиплар
асосида лексемалар
бирикади, лексемалар ва морфемалар бирикади, суз
формалари, суз бирикмалари, ran каби нутк, бирликлари
х,осил булади.
A
hh fh
,
«тил бирлиги х,исобланадиган
моделларга, асосан, суз ясалиши,
суз бирикмаси ва ran
курилишига оид булган мавхум к,олиплар, чизмалар
киради».138
Демак, тил бирлиги булган моделлар турлича бу
либ, улар асосида юзага келган тил (нутк) бирлик-
ларининг мазмун жидати х,ам турлича булади. Масалан,
суз бирикмалари моделлари лексик-семантик боск;ич-
даги номинациядан синтактик-коммуникатив боск,ич-
даги номинацияни вужудга келтиради. Уз
навбатида
ran модели эса бирламчи синтактик-коммуникатив но
минацияни, яъни маълум вок,еа ёки вазиятнинг му-
раккаб атамасини ^осил к,илади.
Масалан,
||от] +
[сифат]] ran модели маълум субъект ёки предметнинг
бирор вазият билан боглик, ситуатив белгига эгалик
х,олати \ак,идаги фикрни англатишга хизмат к,илади.
К,иёсланг:
Гул к,изил, Осмон тиник,, Чул катта
каби.
1,8 \.Н еъ м а т о в , О .Бозоров. Уша асар. 18-бет
225
Демак, моделлар - колиплар тил бирликларининг узаро
бирикиш йули, усулидир.
Хуллас, тил системаси фонема, морфема, лексема ва
модель каби тилнинг систем характердаги ички турлича
ярусларига (сатхдарига) оид булган ру^ий — психик
бирлик
сифатида хотирада яшовчи
узаро диалектик
богланган тил бирликларидан ташкил топади.
Тил имконият, нутк эса вокелик-ушбу имконият-
нинг намоён булиши экан, тил имконияти тил бирлик
лари оркали мавжуд экан, демак, имконият сифатида
мавжуд
булган тил бирликлари
н у т к д а -
нутк бирлиги
сифатида вокелашади, намоён булади. Негаки, вокелик
имкониятнинг вокеланиши,
моддий
«киёфаси»дир.
Шунга кура нутк бирликлари булган товуш, суз (суз
формаси), суз бирикмаси ва ran каби хрдисаларнинг
узига хослиги, мухим ж и\атлари нимада?
деган савол-
нинг тугилиши табиийдир.
I. Товуш
Тилнинг энг кичик (минимал) бирлиги фонема
экан, демак, нуткнинг энг кичик (минимал) бирлиги
товуш хисобланади. Негаки, товуш фонеманинг нущ -
даги аник намоён булиши, муайян куриниши, \арака-
тидир.
Фонема фонологик бирлик сифатида фонетик бир
лик булган товуш билан узвий алокада — муносабатда
булади. Бу мутлако табиий ва мантикийдир.
Нутк бирлиги булган товушлар хусусийлик сифа
тида тилнинг ашёси, моддий материали булиб, физик,
акустик, физиологик \амда лингвистик (лисоний) каби
Катор белгиларга эгалиги билан узига хосдир.
Do'stlaringiz bilan baham: