морф (алломорфа) тушунчалари — терминлари хам мав-
жуд.
Морф (морфа) нутк, жараёнида кулланаётган сузнинг
— суз шаклининг (формасининг) таркибида ииггирок
этаётган морфеманинг «киёфаси», варианти, курини-
шидир. Морф бевосита муайян суз билан — суз
шаклида
кулланиши, вок,еланиши билан, унинг тарки-бий к,исми
эканлиги билан характерланади.
К,иёсланг:
тонгги
,
кечки; томга, йулакка, ёт ощ а.
Демак, кдйд/Ьтилган суз
формаларида кулланаётган — ги, — ки; —га, — ка, — кд
морфларнинг жами бир морфемани ташкил келади,
яъни —ги, -ки битта морфема; —га, —ка, —к,а бигга
морфема х,исобланади. Айни вак,тда
ушбу морфалар
бири иккинчисига нисбатан алломорф (а) — морфе
манинг варианти — суз шакли таркибидаги куриниши
^исобланади.
Маълум булдики, алломорф(а) морфеманинг вари
анти булиб, ало\ида морф(а) сифатида узига мос,
мувофик, келадиган суз шакли таркибидагина иштирок
этади.
Алломорф сифатида
кузатиладиган
хар бир
морф(а)нинг кулланиш имконияти чегараланган булиб,
у фа кат узи учун кулай
булган шароитда юзага чикади,
танлаб кушилади. Морфнинг — алломорфнинг бири
урнида иккинчиси ишлатилмайди. К,иёсланг:
тонгги-
тонгки, кечки
-
кечги.
Бунга фонетик вазият, фонетик
шакл ва семантика йул куймайди. Демак, алломорфлар
кулланадиган суз формалари к,андай кабул к^линган
булса, шундай шаклда намоён булади.
Хуллас:
1. Морфема фонема
билан тил бирлиги сифатида
умумийликка эга.
2. Морфема тилнинг муайян маъноли бирлиги
сифатида фонемадан фарк, кдлади, узига хосликка,
хусусийликка эга булади.
3. Морфемалар ифода ва мазмун томонларининг
бирлигидан ташкил топади.
221
4. Морфема суз каби нутк,ий —
синтактик муста-
кдлликка эга эмас. У нуткда лексема, суз (суз формаси)
таркибида функционал к,исм сифатида кулланади.
5.
Морфема суз формаси таркибида морф ва
алломорф/ каби куринишларда — вариантларда \ам
намоён булади.
III. Лексема
Тил бирлиги булган лексема фонема ва морфема
каби тил бирликларидан,
умумийликдан тил ва
нутк,
диалектикасида узига хос вок,еланиши, муайян белги-
хусусиятлари билан ажралиб туради.
Унинг узига
хослиги шундаки, у х,ам тил бирлиги, >^ам нутк, бирлиги
була олиши, шунга кура
мураккаблиги билан харак-
терланади.
Ушбу лисоний \од и са тил бирлиги сифатида
лексема-умумий булса, аммо нутк, бирлиги сифатида
эса у суздир, хусусийдир. (Бу хакда «Суз» булимига
к,аранг).
Лексеманинг тил бирлиги
сифатидаги узига хослиги
нимада?
Лексема тил бирлиги сифатида узаро узвий боклик
икки томоннинг яхлитлигидан, бир бутунлигидан ибо-
ратдир. «Бу бутунликнинг бир томонини лексеманинг
фонематик - акустик структураси (номема), иккинчи
томонини эса идеал бирлик —
маълум тушунча зами-
нида шаклланган маъно (вазифа) - семема ташкил
этади».133
Демак, лексема х;ам морфема каби икки томоннинг:
товуш ва маънонинг, ифода ва мазмуннинг узаро
Do'stlaringiz bilan baham: