Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий


s Абу Райхон Берунийнинг тилш уносликка оия фикрларини бериш да



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

s Абу Райхон Берунийнинг тилш уносликка оия фикрларини бериш да
А .Н урм он овнанг к,аиг; этияган асаридан фойдаланд).
47


неча тиллардаги номлари келтирилади. Буюк аллома 
ушбу асарда доривор модцаларнинг бир неча тилларда 
Кандай 
номланиш игина баён кдлиб 
колмасдан, 
балки 
ушбу модцаларнинг хар бир тилдаги махаллий, яъни хар 
бир шевадаги номланиш ини хам алохида курсатиб бе­
р а д и / Демак, муаллиф предмет ва унинг номи муноса­
бати масаласига алохида ахамият берацики, айни масала 
кддимги тилш унослик цаврицан то шу кунгача хам тил 
Хакдцаги 
ф аннинг 
эн г 
долзарб муаммоларидан бири 
булиб келмокда.
Беруний шеърият масалалари билан хам шугул- 
ланади, асарлар яратади, узи хам шеър ижод кдлади. У 
«Сайдана» асарида катор ш оирларнинг шеъриятидан 
намуналар келтиради.
Беруний асардаги 29 боб ва 1116 мак,олада доривор 
модцаларнинг номига изох беради. Х,ар бир боб бир 
харфга багишланади. У асарда 4500 дан ортик арабча, 
юнонча, сурияча, форсча, хоразмийча, сувдча, туркча ва 
бош ка тиллардан усимлик, хайвон, дориворлар ном- 
ларини туплайди ва изохлайди. Демак, «Сайдана» асари 
айни вакгда доривор модцалар ном ларининг изохли 
лугати сифатида хам кадрланади. 
М уаллиф асарца 
цоривор модцалар номини араб алифбоси тартибида 
жойлаштираци. Бир харф билан бошланувчи бир неча 
суз булса, улар шу харф бобица ички алфавит асосица 
берилади. М азкур 
луЕат 
хам изохли, хам таржима, хам 
этимологик, хам диалектологик лугат сифатида алохида 
ахамиятга эгадир.
Абу Али ибн Сино
&
Оврупода Авиценна номи билан машхур булган ва 
Ш аркда улуглаб, «Шайхурраис» номи билан аталган 
ватанцош имиз Абу Али ибн Сино (980-1037 й) турли 
сохаларда, шу жумладан. тилш унослик бобида хам бир 
канча асарлар яратди.
48


К,омусий аллома Ибн Сино: 1) «Китоби ал милх ф ин­
нах^» («Уткирлик синтаксисда эканлиги китоби») 2) «Ки- 
тоб лисонул араб» («Араб тили китоби») 3) «Асбоби худут 
ал хуруф» («Товушларнинг чегараланиш сабаблари») каби 
тилшуносликка оид к,атор асарлар крлдирди.
Шу кунгача «Асбоби худут ал хуруф» асарининг 
туртта нашри: К,охира (2), Тифлис нашри ва Тош кент 
нашрлари маълум.
Асарнинг Тош кент наш рини тайёрлашда профессор
А.Махмудов ва профессор К,-Махмудовларнинг хизмат­
лари катта булди. ^
Ушбу асар кириш ва олти бобдан таш кил топган. 
Манбада товуш нинг хамда нутк, товуш ларининг пайдо 
булиш сабаблари, бугиз ва тилнинг анатомияси, айрим 
араб товуш ларининг пайдо булишидаги узига хослик- 
лари, ушбу товушларга ухшаш нутк, товушлари хамда 
товушларнинг нутк^й булмаган харакатларда эш ити- 
лиш и кабилар х,ак,ида ф икр юритилади.
Ибн Сино товуш нинг \о си л булишида \авони н г 
тулк,инсимон харакати сабаб эканлигини тугри курса- 
тади. Аникроги, артикуляция урнидан хавонинг сик,илиб 
чик,иши натижасида нутк, товушлари юзага келади.
У физикавий товушлар билан нутк, товушларини 
бир-биридан фарк,лайди. Ф изикавий товушларни «савт», 
нутк, товушларини эса «харф» сузлари-терминлари би­
лан номлайди. Ф изикавий товуш нинг хам, нутк, тову- 
ш ининг хам хавонинг тулк,инсимон харакати сабабли 
Хосил булиши таъкидланади.
Демак, бу товуш ларнинг юзага келишида хавонинг 
тулк,инсимон харакатланиши умумийлик хисобланади. 
Айни вак,тда бу умумийликнинг хусусийлиги шундаки, 
савтлардан - ф изикавий товушлардан фаркди холда 
Харфларнинг — нутк, товуш ларининг хосил булишида 
муайян нутк, аъзолари иш тирок кдлади. Демак, нутк, 
товушлари нутк, аъзолари орк,али, бевосита уларнинг 
иштирокида юзага келади.
49


Ибн Сино харфларни — нутк, товушларини унли ва 
ундош товушларга ажратади. Унлилар микдорини учта, 
ундошлар микдорини эса йигирма саккизта деб бел- 
гилайди. Ундошлар хак,ида мукаммал маълумот беради. 
Умуман, Ибн С инонинг фонетика сохасида яратган иш- 
ларини, баён килган ф икрларини, айникса, унинг то ­
вушларни унли ва ундош товушларга ажратилиш ини 
жахон тилшунослиги тараккиётига кушган салмокди 
Хиссаси сифатида бахолаш лозим .9

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish