Узбекистон ре с п у б л и к а с и олий ва у р т а махсус т а ь л и м вазирлиги д и л о ро м ёрм атова



Download 12,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet88/108
Sana25.02.2022
Hajmi12,02 Mb.
#270107
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   108
Bog'liq
tdau-2-113

13.5. «Бадай-Тукай» давлат курикхонаси
Тарихи: Бадай-Тукай курикхонаси 1971 йилда ташкил топган. Уша 
йили 26-апрелида бу худуддаги тукай урмонлар хамда хайвонот ола- 
мини сакдаш максадида Хукумат томонидан фармон кабул килинган 
эди. Бошида Толдик-тукай деган урмонли худуд хам бу давлат курик- 
хонасига киритилган эди. Бирок Беруний тумани котиби бу худуд икги­
содий табиат ресурсини ташкил этишини хисоблаб бериши туфайли 
курикхона таркибига киритилмади. Курикхонанинг географик урни 
Амударёнинг делтасида жойлашган. Бу худуддаги табиий мажмуалар- 
ни урганишда бенихоя катта имкониятларга олиб келади. Бир пайтларда 
Амударёнинг унг ва чап киргокларида жойлашган тукайлар аёвсиз 
узлаштирилиши катта экологик бузилишларнинг содир булишига сабаб 
булди. Окибатда бу ердаги хайвонот оламидаги сут эмизувчи хайвон- 
ларнинг 
6
тури, кушларнинг 4 тури йуколиб кетди. Рельефи: курикхона 
делтасида хосил булган т^лкинсимон текислик. Рельефида дарёнинг 
Узан буйи марказлари, узанлар оралиги ботиклари яхши сакланиб 
колган. Амударёнинг хозирги делтаси шимоли-гарб томонга сал утганда 
паст текисликдан иборат, Уртача мутлако баландпиги 
100
м. атрофида, 
Орол денгизи атрофларида эса 50-60 м баландликда жойлашган. Те- 
кислиги асосан дарё келтирган юмшок жинслар билан копланган. Дарё 
тошган пайтда ер юзида калин лойка колади, шу сабабдан Хоразм 
текислигининг тупрокпари унумдор булади. Курикхона худудидаги ик­
лим республикамиздаги бошка жойлардан кескин фарк килади. Кишда 
унинг шимолрокда, совук Арктика хаво окимлари йулида жойлаш- 
ганлиги аник сезилиб турсада, ёзи унинг жазирама чуллари орасида 
эканлигидан дарак бериб туради. Иклими мутадил булиб, юкорида 
курсатиб утилганидек ёзи иссик ва курук, киши уртача совук. Энг иссик 
ой июл ойи булиб, уртача харорат 27-28°С, куз энг киска фасл булади, 
яьни кузга хос харорат октябр, ноябр ойларида к>'затилади. Ёгингар- 
чилик 3 мм дан 
6
мм гача ёгади. Хавонинг намгарчилиги уртача 26-56% 
дан ошмайди. Тупроги 3 типли хисобланади: У глок аллювиал соз текис­
лик тупроги; Утлок аллювиал тупрок; Шурхок тупрок Утлок аллювиал 
соз текислик ва утлок аллювиал тупрок худудда кадимдан сугорилиб 
дехкончилик килиниб келадиган ер ости суви юза жойлашган. Бирок бу 
каби тупрок тури тез шурланади. Хосилдорлик анча яхши булса хам 
шурхок тупрок худуднинг чул томонида учрайди. ШУрхок турпок ка- 
димги аллювиал текисликларида айникса дарёларнинг дельта текислик- 
ларида дарё келтирмаларининг ёйилмаларига такалган. Худудда такир 
жой хам мавжуд, такир бу Усимлик усмайдиган, ёрилиб кет ган зич,


яшовчилар, 215 хил кушлар ва 32 хил сутэмизувчилар бор. Мутахас- 
сислар маълумотига кура, 3000 дан кам булмаган турда хашоратлар бор. 
Курикхона 32 хилдаги сутэмизувчилар хайвонат турининг 30%дан ор- 
тигини ташкил этади. Бу Урта Осиё тогликлардаги турларнинг 
V*
кис- 
мига мос келади. Бу ерда таркалган жонворларни 5 отряди урганилган.
7 хил турда кулканотлилар; куёнсимонлар 2 тур, кемирувчиларнинг 

Download 12,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish