Узбекистон ре с п у б л и к а с и олий ва у р т а махсус т а ь л и м вазирлиги д и л о ро м ёрм атова


%дан ошмайди. 7. Фойдаланиладиган ерлар: Курилишлар, кучалар, уйлар. 13.3. Чоткол биосферик давлат курикхонаси



Download 12,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet86/108
Sana25.02.2022
Hajmi12,02 Mb.
#270107
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   108
Bog'liq
tdau-2-113

20
%дан ошмайди.
7. Фойдаланиладиган ерлар: Курилишлар, кучалар, уйлар.
13.3. Чоткол биосферик давлат курикхонаси
Мамлакатимизнинг шимолий гарбида Тошкентдан 35 км нарида 
гузалликда тенги йук Чоткол биосферик давлат курикхонаси жойлаш­
ган. 2007 йилда курикхонанинг 60 йиллиги нишонланди. 1936 йилда 
УзССР Табиатни асраш кумитаси Чоткол курикхонасини ташкил этиш- 
ни таклиф этди.
1937 йилда ботаниклар Ф.Я.Будков, П.А.Гомалидкий, Д.Ф.Железя- 
ков ва бошкалар, шу майдонда илмий текшириш шиларини олиб бор- 
дилар. 1941-1945 йилдаги уруш бошланган ишни тухтатиб куйди. 1947 
йилда УзССР Вазирлар Махкамаси карорига биноан 22400 гектар 
майдонда тог-урмон курикхонаси ташкил этилди. 1959 йил Майдонтол 
майдони кушилгандан сунг, курикхонага Чоткол тог-урмон давлат 
курикхонаси деб атала бошлади. Хозирги кунда курикхонанинг умумий 
майдони 35724 гектар га эга. Чоткол курикхонаси Чоткол тизмасининг 
жанубий гарбида жойлашган булиб усимлик, хайвонот дунёсини, 
табиий, географик холатларини саклаб колиш максадида ташкил этилг­
ан. КУрикхона майдони Тянь-Шаньга тегишли булиб, 2 та майдондан 
иборат Бошкизилсой (Паркент тумани) ва Майдонтол (Бустонлик тума- 
ни). У денгиз сатхидан 1200-4000 м баландликда жойлашган. Курикхона 
майдони Киргизистон Республикасининг Беш орол курикхонасига чега- 
радош. Курикхонанинг об-хавоси кескин континентал булиб, кишда 
харорат - 40°С гача тушиб кетади. Бошкизилсой майдони (иклими) ден­
гиз сатхидан 1080-3260 м баландликда жойлашганлиги сабабли, иклими 
Майдонтолдан кескин фарк килади. Бошкизилсой майдонида тоглар- 
нннг баландлиги 1000 метрни ташкил этади. Энг юкори кисмлари ден­
гиз сатхидан 3265 метр баландликда жойлашган. Шундан 2992 метрда 
КУргонтош, 2763 метрда - Такали, 2751 метрда Голя жойлашган. Май­
донтол майдонида эса 1200-3875 м денгиз сатхидан юкорида булади. 
Курикхонанинг тог зоналарининг пастки 1200-1300 м да тупрок кулранг 
тусда булади, 1400-2200 метрдан эса тупрок жигарранг тусда булади.
Тог тизмалари бетакрор гузаллиги билан ажралиб туради. КУрик- 
хонада 1168 турдаги усимликлар булиб, улар: писта, тош дарахт, шам- 
шоди, зирк ва иргай кабилар. Бундан ташкари усимликлар техник, 
экинлар эфирмойлилар ва дориворлик хусусиятларига эгалари хам бор. 
Бу ерда Бухоро бодоми, олма, олча, гилос, наьматак каби мевали


дарахтларни учратиш мумкин. Курикхонада Узбекистон Республика- 
синниг Кизил китобига киритилган 46 турдаги усимликлар мавжуд. 
Курикхонанинг хайвонот дунёси бой ва турли-тумандир. Бу ерда айик, 
така, бурс и к, тулки, тунгиз, сугур, жайрон, каклик, бургут, илонлар уч­
райди. Бувдан ташкари коракузли каптакесак, тошбака, Майдонтолнинг 
баъзи жойларида Сибир тог эчкилари мавжуд. Судралиб юрувчи 
хайвонларнинг 9, кушларнинг 93, сутэмизувчиларнинг 23 тури мавжуд.

Download 12,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish