Узбекистон ре с п у б л и к а с и олий ва у р т а махсус т а ь л и м вазирлиги д и л о ро м ёрм атова


 БОБ. ДУНЁДАГИ ДЕМОГРАФИК МУАММОЛАР



Download 12,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/108
Sana25.02.2022
Hajmi12,02 Mb.
#270107
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   108
Bog'liq
tdau-2-113

12. БОБ. ДУНЁДАГИ ДЕМОГРАФИК МУАММОЛАР
Ерда бугунги кунда одам дуч келадиган иккинчи глобал муаммо 
ахоли купайиб бориши ва унинг учун зарур шарт-шароитлар яратилиш 
муаммосидир. БМТ маълумотларига кУра, Ер шарида 2025 йилга бориб, 
8
млрд. одам яшайди. Уларга сув, озука ва куёш нури зарур. Аммо Ер 
буларни хаммага бирдек етказиб бера олмайди.
Одам уз эхтиёжи учун янги завод, фабрикалар курмокда, ерларни 
Узлаштириб, Урмонларни пайхон килмокда, кесмокда. Бу каби харакат- 
лар табиатга жуда катта зарар келтиради, бу зарарнинг Урнини хеч 
качон тулдириб булмайди. Кейинги 50 йилда Урмонларнинг ярми кеси- 
либ, узлаштирилиб юборилди.
Демографик муаммолар дунё мамлакатлари томонидан тан олинди.
«Демография» атамасини 1855 йилда француз олими А.Гийар фанга 
киритди. Демофафия ахолининг таркиби, усиши, жойлашиш конуният­
ларини урганади, ахолишунослик назариясини, ахолишунослик сиёса- 
тини ишлаб чикади. Шунингдек, тугилиш, купайиш, улиш, иркий, тип, 
мифация ва урбанизация даражаларини урганиб, хисобга олиб боради.
1988 йилда АКД1 миллий геофафия жамияти «Ер курраси хавф 
остида» номли харитани босмадан чикарди ва одамлар сони уйловсиз 
даражада купайиб бораётганлигини исботлади. Нола sapiens-аклли одам 
бор-йуги 
100
минг йил давомида яшаётган булса хам у узи яшаётган 
планета такдирига хавф сола бошлади. XVIII аср Урталарида плане- 
тамизда бори йуги 800 миллион одам яшаган булса, 1820 йилга келиб, 
ерликлар 1 миллиардга етди. 1927 йилда 2 миллиард, 1959 йилда 3 мил­
лиард, орадан 1,5 йил утгач 4 миллиард, 1987 йилда 5 ва 2000 йилда 
6


миллиарддан ошди. Агарда бу борадаги усиш яна икки аср шундай 
давом этса, Ер шарида ахоли зичлиги хозирги Москва шахри ахолиси 
зичлиги даражасида булади.
БМТ маълумотига кура, Ер шарида 2025 йилда ахоли сони 8,3 
миллиардга етади. Хозирги кунда йилига 130 млн. одам тугилиб 50 млн. 
одам улмокда, уртача купайиш 80 млн кишини ташкил килмокда.
Одам асоссиз купайиб бораётган мамлакатлар Осиё, Африка ва 
Лотин Америкаси мамлакатлари хисобланади. Бу мамлакатларда бир 
кунда ахоли сони уратча 254 мингта купаймокда. Купаяётган ах,олининг 
40-50 фоизини ёш болалар ташкил килади. Саноати ривожланган 
мамлакатларда ахолининг купайиши жуда чекланган. Гарбий Европа 
мамлакатлари ахолисининг саноат товарлари ва табиий захиралардан 
фойдаланиш даражаси бу худуддаги бошка мамлакатларга 
Караганда 
10 
марта зиёд.
БМТ-А1ф1, Гарбий Европа ва Япония ахолисининг истеъмол эхти- 
ёжларига караб «олтин миллиардерлар» деб атайди. Бу мамлакатлар 
ахолиси энг юкори кулайликка эга шароитларда яшовчилар жумласига 
киради. АКД1да табиий захиралар жуда кам колди, нефт конлари 7 йил­
да, табиий газ 5 йилда, кумир 18 йилда тугаши тахмин килинмокда.
1984 йилда дунёда доннинг ялпи микдори 1 мартага ошган булса, 
одам сони 2 мартага ошди. Озик-овкат махсулотларини купайтириш 
имконлари жуда кам. Оч одамлар кундан-кунга ошиб бормокда. 
Уларнинг сони 1970 йилда 460 млн.га 1990 йилда 550 млн.га етди, 2005 
йилда эса 650-660 млн.дан ошди. Хар куни очликдан 35 минг, бир йилда

Download 12,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish