Узбекистон ре с п у б л и к а с и олий ва у р т а махсус т а ь л и м вазирлиги д и л о ро м ёрм атова


Икдим узгаришии, озиц-овк/ат мах,сулотпарини ишлаб чищриш



Download 12,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/108
Sana25.02.2022
Hajmi12,02 Mb.
#270107
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   108
Bog'liq
tdau-2-113

Икдим узгаришии, озиц-овк/ат мах,сулотпарини ишлаб чищриш, 
ахрли сонининг усиши ва икрписодий ривожланиш кабилар орасидаги 
богланишлар х,ар томонлама ва мураккабдир.
Кайд этилганларни 
якунлаб айтиш мумкинки, иклим узгариши иктисодиётда тангликнинг 
ортишига олиб келади. Бу холат хозирдаёк сув ресурслари такчил- 
лигини хис этаётган регионларда айникса сезиларли булади. Респуб- 
ликамиздаги деярли барча дарёлар икки ёки уч мамлакат худудидан 
окиб утади хар республика ахолиси сувга б у т а н талабини уз эхти- 
ёжидан келиб чикиб кондирар экан, иккинчи мамлакат ахолиси учун бу 
нарса огир окибатлар олиб келади Масалан, Амударё, Сирдарё биз учун 
асосий сув манбаи булиши билан бир каторда улар бошка мамлакат 
худудидан окиб утади. К^атор мухим сув объектлари икки ва ундан 
ортик мамлакатлар худудларида жойлашган. Бу хам-айрим холларда 
халкаро можароларни келтириб чикариши мумкин.
Кургокчил иклим зонасида жойлашган Урта Осиё мамлакатлари 
иктисодиёти асосан кишлок хужалигига боглик булиб, хозирдаёк сув 
такчиллигини бошидан кечирмокдалар. Улар келажакда бошка мамла- 
катларга нисбатан купрок азият чекишлари мумкин. Бу хакда хали унча 
кеч булмасдан мамлакатлар келишиб олиишари зарур акс холда бу 
ерларда яшовчи одди инсонларга кийин булади Юкоридагилардан ке­
либ чикиб куйидаги хулосаларин килиш мумкин:


• иклим исиши глобал гидрологик циклнинг жадаллашишига олиб 
келади, бу регионал сув ресурсларига сезиларли таъсир курсатади.
• ёгинлар микдори, такрорланиши ва жадаллигиниг узгариши оким 
микдори хамда унинг таксимланишига ва кургокчил йилларнинг кайта- 
ланишига таъсир курсатади.

У 
рта Осиёда ичимлик сув микдори ва унинг таркиби жиддий му- 
аммо б^либ бу регион мамлакатларининг икпими узгаришига нисбатан 
энг дойр масаладир.

Download 12,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish