Узбекистон ре с п у б л и к а с и олий ва у р т а махсус т а ь л и м вазирлиги д и л о ро м ёрм атова


Яйловларнинг махрулдорлиги х;ам камайиши мумкин



Download 12,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet76/108
Sana25.02.2022
Hajmi12,02 Mb.
#270107
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   108
Bog'liq
tdau-2-113

Яйловларнинг махрулдорлиги х;ам камайиши мумкин.
Масалан, 
дон ишлаб чикариш камайса, йирик шохди кора молларни купайтириш 
кимматга тушади. Умуман, яйлов чорвачилиги иклим узгаришига усим- 
ликка нисбатан осон мослашади. Бирок, чорва моллари сони деграда- 
цияга учраши мумкин булган яйлов усимликларининг мах,сулдорлиги ва 
сифатига боглик булади. Яйловлар дунёдаги молларнинг 50% ини озука 
билан таъминлайди ва уз навбатида барча ёввойи хайвонлар учун 
яшайдиган макон ёки ареалдир. Глобал исиш - утлоклар, чакапакзорлар, 
урмонлар ва бошка экотизимлар орасидаги чегараларни узгартириши 
мумкин.
Глобал исиш денгизлардан ушладиган баликлар ва улардан тайёр- 
ланадиган 
озик-овкат махсулотлари глобал хажмининг узгаришига 
таъсир этмаслиги кутилмокда. Аммо таъсир кичик булиб, махаллий 
даражада айрим мамлакатларда сезилиши мумкин. Биологик турлар 
таркибининг узгаришига жавоб сифатида одамлар балик овлаш ва 
бошка овчилик жойларини узгартириши зарур.
Иклим узгаришининг айрим ижобий томонлари куйидагиларда акс 
этади: баликни устириш ва кулай булган мавсумлар давомийлигининг 
ортиши, киш даврида уларда табиий улимнинг камайиши, баликчилик- 
нинг юкори кенгликларда жадал суръатларда усиши-ю салбий таъсир 
эса купайиш учун шароитнинг ёмонлашишида, миграция йуналиш- 
ларининг узгаришида ва денгиз экотизимидаги бошка узаро боглик- 
ликлар ва конуниятларнинг бузилишида хам акс этади.
11.7. Биологик хилма-хиллик ва экотизимлар
Экотизимларнинг турли таркиби ва таркалиш ареаллари узгаради, 
чунки куп турлар иклим узгариши туфайли келиб чиккан янги шароит- 
ни тез сезади. Шу билан бир вактда айрим турларнинг яшаш ареаллари 
деградацияга учраши ёки кичрайиши мумкин. Етарли даражада тез 
мослаша олмайдиган турлар, эхтимол, йуколиб кетар. Бу холат сайё- 
рамиз учун урнини тулдириб булмайдиган йукотишдир. Олимлар 
хозирнинг узидаёк иклим узгариши туфайли 420 биологик турлар ёки 
популяциялардаги узгаришларни кайд этдилар. Бу узгаришлар куш- 
ларнинг к)^чиб юрувчи турларига хам тааллуклидир. Улар бахорда эрта 
учиб келиб, кузда кеч- учиб кетадиган булди. Куплаб кушлар ва - 
судралиб юрувчиларнинг бахордаги купайиш даври эрта бошланадиган 
булди. Совукка сезгир капалаклар, кунгизлар, ниначиларнинг яшаш 
ареаллари шамолга томон силжиди. Шунингдек кузги экинлар уз Усув 
даврларини бахорда бир неча кунга тез бошлаяптилар, хозир илгаргидек 
каттик совукларнинг йуклигидан айрим холларда усимликлар кишда 
хам усмокдалар.

Download 12,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish