Узбекистон ре с п у б л и к а с и олий ва у р т а махсус т а ь л и м вазирлиги д и л о ро м ёрм атова


хавф таъсирида булади: сув тошщишари, чучук сув етишмаслиги ва



Download 12,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/108
Sana25.02.2022
Hajmi12,02 Mb.
#270107
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   108
Bog'liq
tdau-2-113

хавф таъсирида булади: сув тошщишари, чучук сув етишмаслиги ва 
тупрок, шурланиш. Масалан, Нидерландия ва Индонезиянинг киргок- 
ка якин жойлашган боткокли ерларидаги кишлок хужалиги океан 
сатхининг жуда кичик узгаришларини хам дарров сезади.
Нам киргок буйи жойларининг биологик турлар хилма-хиллигини, 
куплаб организмлар хаёт циклини саклашда мухимдир. Денгиз сатхи 
кутарилишида боткоклик материк ичкариси томон кучади. Бундай ку- 
чишда куплаб организмларга катта кирон келтирилади. Кишлок хужа­
лиги ишлаб чикариши ривожланган пасткам худудлар хам хавф остида 
колади. Энг хавфли худудлар каторига Амазонка, Ганга,, Миссисипи, 
Нигер, Нил, По, Янцзи ва бошка дарёларнинг делталари киради.
11.5. И клим узгариши ва инсон саломатлигига 
таьсири
Жахон Согликни саклаш ташкилотининг маълумотларига кура, ик- 
лимнинг исиши инсон соглиги учун чекиш, алькогол истеъмол килиш, 
нотугри овкатланиш каби жуда катта хавф тугдиради.
Иклим исишининг окибатлари ахоли соглигига бевосита ва билво- 
сита таъсир курсатиши мумкин. Бевосита таъсир окибатларига сув тош-


кинлари, довуллар, туфонлар, буронлар натижасида халокатга учраган 
одамларни киритиш мумкин. Иклим исиб борган сари уларнинг сони 
\ам ортиши мумкин. Бундан ташкари жазирама иссик об-хаво - юрак 
кон томир касалликлари, нафас олиш органлари, нерв системаси, буйрак 
ва бошка органларнинг касалланиши хамда улишнинг купайишига олиб 
келади. АКД1да хаво харорати маълумотлари мумкинлиги курсатилган. 
Иклимнинг исиши огир окибатларга олиб келишига оид тадкикотлар 
купгина мамлакатларда олиб борилмокда.
Соглик учун билвосита окибатлар иклим исиши натижасида ёнгин- 
лар ва боткокликлар майдонининг ортиши билан боглик. Бу «чивин 
инфекцияси» биринчи навбатда малярия хавфининг ортишига олиб 
келади. Бошка «пашша - чивин» касалликлари, масалан, F арбий Нил 
безгаги, лейшманиоз, Денге безгаги кабилар хам пайдо булиши мумкин. 
Юкори хароратли даврнинг катталашиши каналарнинг фаоллашишига 
ва улар сабабчи буладиган юкумли касалликларининг усишига олиб 
келади.
Боткокликлар майдонининг ортиши ва юкори хароратда сув хавза- 
лари рангининг узгариши, табиий инфекция учоклари ареалларининг 
узгаришига, юкумли ва паразит касалликлари сонининг ортишига, улар­
ни таркатувчи ва кузгатувчиларнинг фаоллашишига олиб келиши мумкин.
Шимолий ва муътадил кенгликларда исиш хозирдаёк чивин ва кана 
юктирадиган касалликлар сони ортишининг асосий омили булиб колди. 
Хозирги кунда шимолий районларда боткоклашиш жараёни ва ахоли 
пунктларининг сув босиши кайд этилмокда. Вазият шу билан мурак- 
каблашмокдаки, чивинлар личинкалари тар калган сув хавзалари майдо­
ни доимий равишда ортмокда. Х,°зирда купгина сув хавзалари малярия 
чивини личинкалари билан ифлосланган. Масалан, Россияда охирги 10 
йилда малярия билан касалланиш 6 марта ^сди. Бунда нафакат «кел­
тирилган», балки «махаллий шароитдан келиб чиккан» малярия касал- 
лиги хам бор. 1999 йил июлдан октябргача факат Волгоград области- 
нинг узида 400 дан купрок одамда F арбий Нил безгаги билан касалла­
ниш кайд этилган. Россияда йилига кана энцефалита билан 6-10 минг 
киши касалланади. Охирги йилларда унинг таркалиш ареали кенгай- 
мокда, кана энцефалити янги жойларда хам кайд этилмокда. Иклим 
исиши юкумли ошкозон ичак касалликлари усишига олиб бормокда. Бу 
холат шимолий регионларда сезиларлидир, чунки исиш натижасида 
доимий музлок ерлардаги водопровод-канализация иншоотлари ва 
бошка мухандислар коммуникацияларнинг бузилиши тахмин килинмок- 
да. Бундан ташкари водопровод-канализация ва бошка мухандислик 
иншоотлар фаолиятининг бузилиши Дунё буйича юкумли ошкозон -
ичак касалликларининг ортишига олиб келишади.
Иклим узгариши билан боглик муаммоларга Ернинг стратосфера- 
даги озон катлами калинлигининг камайишига хам таъсир килади.


Айрим иссикхона газлари чикиндилари «озон экрани»нинг бузи- 
лишига, унда «туйнук» хосил булишига ва Ер сиртигача етиб келадиган 
ультрабинафша нурлар окимининг жадаллашишига сабаб булади. 
Охирги йилларда озон катламидаги энг катта «туйнук» Антарктида 
устида жойлашган. Аслида стратосферада озон катламининг камайиши 
х,амма жойда кузатилмокда.
Мавжуд муаммоларнинг далолати беришича, Ерда умумий озон 
катламининиг 1 %га камайиши, тери рак касалликларини 2-3% , катарак- 
тани - 0,6-0,8% купайишига олиб келади.
Жазирама иссик кунлар сонининг ортиши иклим исиши билан 
богликдир. Жазирама иссикдар, айникса, шахарларда хавфлидир. «Жа­
зирама ороллар» эффекти хам маълум булиб, улар, коида буйича балан 
маъмурий бинолар, асфалтланган майдонлар, куп булган ва аксинча, 
очик ерлар, кукаламзор усимликлар ва сувли хдвзалар кам булган шахар 
марказларига тугри келади. Шундай килиб, жазирама иссиклар нафакат 
ахолининг жисмоний заиф гурухлари (кариялар, ёш болалар, кам таъ- 
минланган фукоролар), балки шахар марказларида жойлашган давлат 
идоралари, банклар ва бошка муассасалар (агар улар кондиционерлар 
билан таъминланган булса) хизматчилари учун хам бирдек хавф-хатар 
омили сифатида намоён булади.

Download 12,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish