Узбекистон ре с п у б л и к а с и олий ва у р т а махсус т а ь л и м вазирлиги д и л о ро м ёрм атова



Download 12,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/108
Sana25.02.2022
Hajmi12,02 Mb.
#270107
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   108
Bog'liq
tdau-2-113

Сув режимы.
Зарафшон дарёсининг суви кор-музлик сувлари ара- 
лашмасидан иборат. Дарё асосан муз сувларидан ташкил топгани учун, 
сувидан йил давомида истеъмол учун сарфланади. Июн-июл ойларида 
энг куп с^в сарфланади. Энг кам сарфланадиган ой эса январ-март ой- 
ларидир. Усимликлар хаётининг асосий манбаи курикхона худудидаги 
ер ости суви хисобланади.
Курикхонанинг тупроги:
Чириндили, утлок воха-аллювиал, утлок- 
аллювиал, утлок-такир, оч буз тупрок. Курикхонанинг жанубий-шаркий 
кисмида ер-ости суви чукур жойлашган. Хрсилдорлик куп булмайди.
Энг куп таркалган турпок тури аллювиал утлок хамда воха-аллю­
виал хисобланади.
Усимликлар дунёси.
Тупрок тузилишидан куриниб гурибдики, ку- 
рикхонада тукай усимликлари яхши ривожланган. Тукайларнинг куйи­
даги шаклари мавжуд. Дарахт (ёгоч) тукай. Улар Зарафшон дарёсининг 
ер ости сувниг 5 м. чукурликда жойлашган ерларида таркалган.
Бутасимон тукай. Улар купрок чангалзор ва чулларда таркалган.
Утсимон тукай. Уларнинг белгилари куркуликка чидамли ва илдиз- 
лари яхши ривожланган булади.
Курикхона худудида усимликларнинг 300 тури мавжуд. Бошокли- 
ларнинг 48 тури, соябон гуллиларнинг 40 тур, дуккаклиларнинг 23 тур, 
карамгуллиларнинг 20 тур, пуштигулликпар 16 тур. Доривор усимлик­
ларнинг 59 тури мавжуд. Хдмда манзарали гулларнинг 
20
га якин тури 
мавжуд.
Хдйсонот дунёси. КУрикхона худудида 30 тур сутэмизувчилар, 200 
хил куш турлари, 
8
тур судралиб юрувчилар. Канал ва сувларда 
8 
турдаги баликлар мавжуд. Узбекистоннинг тукай урмонлари худудида 
энг чиройли кушлар бор: кук читтак (Бухоро читтаги деб хам аталади), 
Загизгон, Киргий, Жанубий булбул, чайнонасоя сингари кушлар. Сут- 
эмизувчилардан шарк слепушонкаси, малла юмронкозик, куён ва ондат- 
рапари учратиши мумкин. Йирткич хайвонлардан Шокол, тулки, кар- 
сакни учратиш мумкин. Яна йул-йул мушук хам учрайди. Авваллари


Узбекистоннинг тукай урмонларида Амударё, Сирдарё ва Зарафшон 
киргомарига якин жойларда Бухоро бугуси булган. Бирок Кишлок 
хужалигининг ривожланиши, урмон ёнгинлари, ноконуний ов каби 
омиллар Бухоро бугуларини кискаришига, баъзи жойларда умуман йук 
булиб кетишига сабаб б^лди. Зарафшон курикхонасида Бухоро бугу- 
лари колмаган. Улар ХТСИ кизил китоби хамда Узбекистон Кизил 
китобига киритилган.
13.9. Китоб давлат курикхонаси
1979 йил 22 мартда Узбекистон Республикаси хукумати 26-ракамли 
фармони билан Китоб давлат геолог курикхонасини ташкил килди. 
Майдони 3938 га. Китоб курикхонаси Зарафшон тог тизмаларининг 
Жиндидарё дарёсининг чап киргогидан Кашкадарёнинг Китоб райони- 
гача булган жойларда жойлашган. Курикхона рельефининг баландлиги 
денгиз сатхддан 1300 м дан 2650 м гача. Худудда Оби Сафит, Хужа- 
кургон, Зинзилбон, Новабак, Кушнова, Кизилолма, Куле, Жаршафи, 
Тушлик каби водийлар жойлашган. Хисор ва Хазрат Султон тог тиз­
маларининг куйи кисмида энг чиройли манзара Ширдог жойлашган.
Иклими. Курикхона худудининг иклим кескин континентал. Иилда 
ёгингарчилик 600 мм дан куп булмайди. Ёгингарчиликнинг 60% куз- 
киш мавсумларига т^гри келади. Х,аво камгарчилиги 33%дан 63%гача. 
Июль ойида харорат +35°, январда минимал харорат -30° ва ундан пас- 
трокка тушади.
Тупроги оч-жигарранг, кунгир урмонли ва буз тусли тупрокдан 
ташкил топган. Ушбу тупрокларда палеозой давридаги фауналар (хай­
вонот дунёси)нинг уникал (ягона) коллекциялари топшн-ан ва улар хо- 
зирда музейларда сакданади.
(Флораси). Наботат Курикхона худудида 800 турдаги ук илдизи 
усимликлар мавжуд.
Урмон усимликларидан Зарафшон арчалари усади. Япрокли усим­
ликлардан Туркистон заранги, Бухоро бодоми, катронгоч, иргай ва 
бошкаларни учратиш мумкин. Кичик урмонларда эса ф ек ёнгоги, тол ва 
арчаларни учратиш мумкин. Худудда манзарали усимликларнинг 300 
турдан куп хиллари, юзлаб турдаги озука усимликлар, эфир мойли 
Усимликлар. 
6
турдаги наьматаклар, 280 турдаги медицина ва тиббиётда 
ишлатиладиган доривор усимликлар, улардан 22 тури Узбекистон Рес­
публикаси Кизил китобига киритилган. Улардан: юнон ажойиботлари, 
ёввойи гладиолус, Фостер ва штернберг Фишер лолалари, пиёзгул, 
Узбекистон чиннигул (гвоздика), каврак (ферула) сингарилар энг камёб 
турлар хисобланади.
Фауна. Худуд узининг бой, кизикарли хайвонот дунёси билан маш- 
хур булиб узининг арча урмонлари, тоглари, ч^ккилари, шаршара,


ландшафтлари каби биохилма-хиллик комплексини ташкил этади. Бу 
ерларда энтомо-фаунанинг объектлари, яъни 80 турдан купрок капалак- 
ларни куриш мумкни. Уларнинг 4 тури Узбекистон Республикасининг 
Кизил китобига киритилган. 23 оилага оид булган 51 турдаги ургим- 
чаклар, Раксимонларнинг 11 турини учратиш мумкин.
Сув жонзотларидан 3 турдаги баликлар, 2 тур амфибия (ер сув жон- 
зотлари) 14 тур судралиб юрувчилар. 128 турдаги кушлар хамда 21 тур­
даги сутэмизувчилар мавжуд. Умумий жонзотларнинг 168 тури мавжуд 
булиб, шулардан 10 тури Узбекистон Республикси Кизил китобига ки­
ритилган. Масалан: Тянь-Шань кунгир айиги, кушлардан октошсип, 
кора кузгун, бородач, бургут, кора лайлак кабилар энг курикданиши 
лозим булган жонзотлардир.

Download 12,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish