Инсон дунёга келгач, куз очиб табиатни кура ди, унинг сулим багирида усади, улраяди ва хаёт кечиради. Шунинг учун хам «табиатни инсоннинг онаси» деймиз



Download 29,24 Kb.
bet1/2
Sana25.02.2022
Hajmi29,24 Kb.
#259216
  1   2
Bog'liq
Презентация1


11.1. Табиий ресурслардан оцнлона фойдаланишнинг ахамияти
Инсон дунёга келгач, куз очиб табиатни кура.ди, унинг сулим багирида усади, улраяди ва хаёт кечиради. Шунинг учун хам «табиатни инсоннинг онаси» деймиз.
1992 йил 8 декабрда кдбул килинган Конституциямизнинг 55-моддасида «Ер, ер ости бойликлари, сув, усимликлар ва хайвонот дунёси хамда бошка табиий захиралар умуммиллий бойликлардир, улар дан окилона фойдаланиш зарур ва улар давлат мухофазасидадир», - деб курсатилган.
Демак табиатни мухрфаза килиш, экологик талабларга хар доим риоя этиш ва экологик халокатларнинг олдини олиш мустакил давлатимизнинг социал- ижтимоий, хукукий
масаласи булибгина колмай, балки экологик сиёсатнинг асосига айланиши лозим. Чунки, ушбу муаммонинг ортида бутун мустакил давлатимиз, миллатнинг такдири ётибди.
Юртбошимизнинг «Экология Хозирги замоннинг кенг микёсдаги кескин ижтимоий муаммоларидан биридир. Уни хал этиш барча халкларнинг манфаатларига мое булиб, цивилизациянинг Хозирги куни ва келажаги куп жихатдан ана шу муаммонинг хал килинишига богликдир», - деб таъкидлаганлари хАаммамизга катта масъулият юклайди.
Шунинг учун хам республикамизда мустакиллигимиздан кейин Олий Мажлис сессиясида кдбул килинган «Табиатни мухофаза килиш», «Сув ва сувдан фойдаланиш», «Алохида мухрфаза этиладиган табиий худудлар», «Ер ости бойликлари», «Усимликлар дунёсини мухофаза килиш ва
ундан фойдаланиш», «Дайвонот дунёсини мухрфаза килиш», «Ер кодексы», «Ер кадастри», «Урмон туррисида» ги кодекс ва крнунлар ушбу муаммоларни хал этишга каратилгандир.
Айникса, Марказий Осиё давлатларида табиатни мухофаза килишга оид крнунчилик ривожланмокда ва такомиллашмокда, генофондни баркдрор ривожлантиришни сакдаб колишни, табиий ресурслардан окилона фойдаланишни таъминлайдиган хамда фукароларнинг макбул атроф-мухитга булган хукукини кафолатлайдиган халкаро конвенциялар, шартнома ва битимларга кушилиш жараёни давом этмокда.
11.2. Сув ресурсларидан фойдаланиш
Узбекистон Республикасида 1993 йил 6 майда «Сув ва сувдан фойдаланиш туррисида» ги крнун кабул килинган.
Сувга дойр муносабатларни тартибга солиш, ахрли ва халк хужалиги эхтиёжлари учун сувдан окилона фойдаланиш, сувга зарарли таъсирнинг олдини олиш ва уни бартараф килиш, сув объектларининг хрлатини яхшилаш, шунингдек сувга дойр муносабатлар сохдсида корхоналар, муассасалар ва ташкилотлар, дехдон хужаликлари ва фукароларнинг хукукдарини химоя килиш ана шу крнуннинг вазифасидир.
Хуш, Узбекистонда давлат сув фонди ва унга эгалик масаласи крнунчиликда кдндай хал этилган?
Бу масала Узбекистон Республикасининг «Сув ва сувдан фойдаланиш тутрисида»ги крнунида батафсил баён этилган.
Крнуннинг 4-моддасига биноан Узбекистон Республикасининг ягона давлат сув фонди: дарёлар, куллар, сув омборлари, бошкд ер усти сув хавзалари ва сув манбалари, канал ва хрвузларнинг сувлари, ер ости сувлари, музликлардан иборатдир.
Давлатлараро дарёлар - Амударё, Сирдарё, Зарафшон дарёси, Орол денгизи ва бошкд дарёларнинг сувларидан фойдаланиш давлатлараро битимларда белгилаб берилади.
Сув - Узбекистон Республикасининг давлат мулки-умуммиллий бойлик хисобланади, сувдан окилона фойдаланиш лозим булиб, у давлат томонидан курикданади.

Download 29,24 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish