Инсон дунёга келгач, куз очиб табиатни кура ди, унинг сулим багирида усади, улраяди ва хаёт кечиради. Шунинг учун хам «табиатни инсоннинг онаси» деймиз


Ер ресурсларидан окилона фойдаланиш



Download 29,24 Kb.
bet2/2
Sana25.02.2022
Hajmi29,24 Kb.
#259216
1   2
Bog'liq
Презентация1

11.3. Ер ресурсларидан окилона фойдаланиш
Ер ресурсларидан окилона фойдаланиш ва уни мухрфаза килиш, ер билан бортик барча муаммолар 1998 йил 30 апрелда кабул килинган Узбекистон Республикасининг «Ер кодекси» асосида ёритиб берилган.
«Ер кодекси»да унинг максади хамда вазифалари асосий принциплар ер муносабатларини тартибга солиш сохдсидаги Вазирлар Махкамасининг, вилоятлар, Тошкент шахар, туманлар ва шахарлар хркимияти органларининг ваколатлари, ер захиралари манбалари, ер участкалари, ер тузишнинг вазифалари ва мазмуни, ер мониторинги, давлат ер кадастры тушунчалари билан хам танишиш мумкин.
Шунингдек республикамизда ерга булган мулкчилик юридик ва жисмоний шахсларнинг ер участкаларига булган
хукукдари, ер участкаси ижараси,ер участкаларидан иморат куришда фойдаланиш тартиби, ер учун хак тулаш, ер участкалари бериш ва давлат руйхатига олиш тартиби, ер участкаларига булган хукукдарни бекор килиш холлари ва унга булган хукукларнинг кафолатларига хам эътибор берилган.
Шу билан бирга, ерларни мухофаза килиш, экологик талабалар, улардан окилона фойдаланиш ва уларни мухофаза килишни иктисодий рахбарлантириш, мухофаза устидан давлат назоратини олиб бориш тартиби, ердан фойдаланувчи ва ер егаларига етказилган зарар урнини коплаш хамда ер тугрисидагиконун хужжатларини бузганлик учун юридик жавобгарлик масалалари хам ёритилади.”Ер кодекси” нинг 28-моддасига кура Узбекистон Республикасида ердан
фойдаланганлик учун хак туланади.
Уз эгалигида ва фойдаланишида хамда маулкида ер участкалари билан юридик ва жисмоний шахслар ер учун хак тулаидилар. Ер учун хак хар йили туланадиганер солиги шаклида олинади. Унинг микдори ер участкасининг сифатига, жойлашишига ва сув билан таъминланиш даражасига караб белгиланади.
Ер солигининг ставкалари, уни хисоблаш ва тулаш тартиби конун хужжатлари билан белгиланади.
Ер участкалари ижарага берилаганда ер учун хак ижара хаки шаклида олинади, унинг микдори тарафларнинг келишувига мувофик белгиланади, лекин у ер солиги ставкасининг бир бараваридан кам ва уч бараваридан куп
W ТП W • •
булмаслиги керак Ердан кишлок хужалиги эхтиежлари учун
фойдаланилган такдирда унинг учун хак ер солиги ставкасининг бир баравари микдорида белгиланади.
Ер остидан фойдаланганлик учун солик тулаш ва унинг тартиби масалаларига Узбекистон Республикаси “Солик кодекси” да алохида эътибор берилган, унинг III булими айнан ана шунга багишланган.Шунингдек, Узбекистон Республикаси Молия Вазирлиги ва Давлат солик кумитаси 1997 йил 15 декабрда кабул килинган хамда Узбекистон Республикаси Адлия вазирлиги томонидан 1998 йил 29
W С/ W 1 C#
январда руйхатдан утказилган Ер остидан фойдаланганлик учун соликни хисоблаш ва тулаш тартиби тугрисида” ги йурикнома хамда Узбекистон Республикаси Молия вазирлиги ва Давлат солик кумитасининг 1998 йил 3 мартдаги “Ер остидан фойдаланганлик учун солик
ставкалари тугрисида” ги тушунтириш хати хам масалага ойдинлик киритувчи хужжатлар сирасига киради. Масалан: “Ер остидан фойдаланганлик учун соликни хисоблаш ва тулаш тартиби тугрисида” ги йурикнома Узбекистон Республикаси “Солик кодекси” га мувофик ишлаб чикилган ва ер остидан фойдаланганлик учун соликни хисоблаш ва бюджетга тулаш тартибини белгилайди. Сув ресурсларидан фойдаланганлик “Солик солиш” масаласи Узбекистон Республикаси “Солик кодекси” талаби асосида ва Вазирлар Махокамасининг карорлари хамда бошка меъерий хужжатлар билан тартибга солинади.
«Солик кодекси» нинг 16-моддасига кура,узфаолиятида бевосита сувдан фойдаланувчи юридик шахслар сув ресурсларидан фойдаланганлик учун солик туловчилардир.
^исцача хулосалар
Табиатни мухрфаза килиш, экологик талабларга хар доим риоя этиш, экологик хдлокатларнинг олдини олиш мустакил республикамизнинг ижтимоий-иктисодий, хукукий масаласи булибгина крлмай, балки ижтимоии экологиянинг асосига айланиши лозим.
Республикамизда мустакиллигимиздан кейин Олий Мажлис сессиясида кдбул килинган «Табиат ресурсларини мухрфаза килиш туррисида»ги крнун ва крнун ости хужжатлари юкрридаги муаммоларни хал этишга
каратилгандир.
Сув - Узбекистан Республикасининг давлат мулки умуммиллий бойлик хисобланади ва давлат томонидан курикланади.
Download 29,24 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish