ки боғловчиси орқали бош гапга бирикадиган эргаш гап бош гапда қўлланмаган тўлдирувчини изоҳлаши мумкин: Умид қила- манки, бизни ҳамиша йўқлаб турарсиз(Ойбек).
ки ёрдамчиси орқали бош гапга боғланадиган эргаш гап бош гапда юзага келадиган аниқ воқеа-ҳодисани эмас, бажарилиши гу- мон тутилган, ноаниқ воқеани ҳам ифодалайди (Бундай эргаш гапларга баъзан гўё ёрдамчиси қўшилиб ишлатилади). Эргаш гапнинг кесими ҳам ноаниқликни ифодаловчи формаларда кЎлланади: Тош- муҳамедов бора-бора шу нарсага кўникиб қолдики, гўё маҳалла ыаҳолиси унинг бутун маишатини кўтариши, оиласини тебратиши ■керак эмиш («Муштум»).
ки ёрдамчиси аниқловчи эргаш гапни бош гапга боғлайди. Бундай вақтда эргаш гап бош гапда қўлланмаган аниқловчини ёки ■бош гапда аниқловчи бўлиб келган, маъноси тўла конкрет бўлма- тан сўзларни изоҳлаб, аниқлаб, конкретлаштириб келади: Вақт- лар бўлдики, ундан нафрат щлди, уни лаънатлади (О й б е к). Ҳуснда ягона, чинакам ғалати дўппилар тикадшси, ҳавасинг келади {Саид Аҳмад).Одамлар борки, улар ҳаётларини халқ хизма- тига бағишлайди (П. Т у р с у н).
Эргаш гап бош гапдаги аниқловчи вазифасида келган шундай. баъзи, айрим, ҳеч бир, шундай бир каби маъноси тўла конкрет бўл- маган аниқловчиларни изоҳлаб келади: Колхозимизда шундай чўпонлар борки, улар майин жунли цўйларнинг сонини кўпайтир- моцдалар («Совет Узбекистони»). Бу шундай дард эдики, на чайнаганингизда бир маза бор, на ютганингизда (П. Турсун). Ш у нд а й кунлар бўлганки, Алишер майда харидлари учун ҳам тангасиз цолган (Ойбек).
Аниқловчи эргаш гап бош гапда аниқловчи бўлиб келган .айрим сўзининг маъносини конкретлаштириб келганда, бош гапнинг кесими кўпинча бор ёки топилади сўзлари орқали ифодалана- .ди: Афсуски, ҳали ҳам жамиятимизда айрим цолоқ. кишилар ҳам борки, улар кам ва сифатсиз маҳсулот ишлаб чицарадилар («Совет Узбекистони»).
Эргаш гап бош гапдаги ҳеч бираниқловчисининг маъносини конкретлаштириб келганда, бош гапда кесим йўқ сўзи орқали ифо- даланади. Эргаш гапнинг кесими ҳам бўлишсиз феълнинг буйруқ майли формасида ёки шарт феълининг бўлишли формасида келган бўлади. Эргаш ва бош гаплардаги инкор бир-бири билан мослаш- ган бўлади. Бош гапдаги аниқловчи ҳеч бир сўзи орқали ифодалан- са, кесими йўц, сўзи билан, эргаш гапнинг кесими эса бўлишсиз феъл билан ифодаланади: Найманчада ҳ е ч бир киши йў цки, у янги цурилишга қатнашмаган бўлсин (А. Мухтор).Шу кунларда — ҳ е ч бир киши топилмайдики, у Канизакнинг юрагига та- салли берса (А. Қ а ҳ ҳ о р).
Баъзан аниқловчи эргаш гапнинг бу тури атов гап формасида келган бош гапни изоҳлайди:
Do'stlaringiz bilan baham: |