Мулк объектлари қуйидагича таснифланиши мумкин.
Бинолар (яшаш уйларидан ташқари). Ишлаш, хизмат кўрсатиш ва моддий бойликларни сақлаш учун мўлжалланган қурилиш-архитектура объектлари киради. Асосий конструктив қисмлари, деворлар ва томлар.
Шунингдек алохида жойлашган объектларга хам бўлинади. Масалан, бинолар бир бирига яқин жойлашган бўлиб умумий деворга эга бўлсада, лекин конструктив жихатдан алохида вазифаларни бажарса улар алохида объект ҳисобланади. Мустақил функцияни бажарувчи, асосий бинога қўшимча қурилмалар (складлар, гаражлар, деворлар ва ҳ.к.) мустақил объектлар ҳисобланади. Асосий бинонинг ички қисмига қўшимча қурилган магазин, овқатланиш хонаси, сартарошхона ва бошқа функцияларни бажарувчи хоналар.
Бино таркибига, бинонинг эксплуатацияси учун зарур бўлган комуникациялар киради: иситиш системаси, ички водопровод системаси, газопровод, канализация, ёритиш системаси, ички телефон ва сигнализация системаси, вентиляция, лифтлар ва ҳ.к.
Бинонинг асосий қисмига тегишли бўлмаган объектларнинг фундамент қисмлари – котёллар, генераторлар ва ускуналарнинг.
Қурилмалар. Булар таркибига, техник функцияларни бажариш учун мўлжалланган мухандислик-қурилма объектлари (шахталар, нефть қазиш скважиналари, йўллар, плотинналар, эстакадалар ва б.) ёки ахолига хизмат кўрсатувчи (шаҳарни ободонлаштирувчи қурилмалар).
Қурилмалар таркибига бир бутунликни ташкил этувчи барча конструкциялар киради.
Масалан, плотинанинг қайта тиклаш қийматини ҳисоблашда асосий объект таркибига плотинанинг сатхи, фильтрлар ва дренажла, шпунтлар ва цементланган осмалар, металл конструкцияли сув ўтказгич ва оқизгичлар, бурчакларни мустаҳкамлаш, плотина юқори сатхи бўйлаб автойўл, кўприкчалар, майдончалар, тўсиқ ва бошқалар.
Кўп йиллик кўчатлар (дарахлар). Булар ўз ичига барча турдаги сунъий ўстирилган кўп йиллик кўчатларни олади: мевали дарахтлар, декоратив ва кўкламлаштирувчи кўчатлар.
Қурилиши тугалланмаган. Бу гуруҳга белгиланган тартиб бўйича ўз вақтида эксплуатацияга топширилмаган объектлар киради. Мулкни баҳолаш амалиётида қуйидаги объектларга фарқланади, иш олиб борилаётган ва маълум сабабларга кўра иш жараёни тўхтатилган объектлар. Шунга асосан икки турга бўлинади: консервация ва иш жараёнининг тўлиқ тўхтатилиши. Қурилишни тўхтатиш бўйича қарорларни фақатгина буюртмачи қабул қилади. Қарорда консервация ёки ишнинг тўхтатилиши сабаблари кўрсатилиши керак, шунингдек:
• консервацияда – вақтинчалик қурилиши тўхтатилаётган объектнинг, консервация муддати, шартлари, ташкилот номи, қурилган объектларнинг ўз ҳолатида сақланиб қолиши;
• қурилишни батамом тўхтатилиши – қурилган объектлар ёки уларнинг қисмларини ликвидация қилиш тартиби, қурилиш жараёнига келтирилган моддий бойликларни реализацияси.
Эксплуатация жараёнида ер участкаси рента яни даромад келтириши мумкин.
Келиб чиқиши бўйича қуйидаги объектларга бўлинади:
• табий инсон иштирокисиз вужудга келган;
• инсон меҳнати натижасида вужудга келган;
• инсон меҳнати билан барпо этилган, лекин табий асос билан боғлиқ бўлиб у сиз фаолият юрита олмайдиган объектлар.
Маълум турдаги кўчмас мулк объектлари юридик жихатдан кўчар мулк объектларига ўтиши мумкин. Масалан, ўрмонлар уларни кесиш натижасида.
Халқаро шартли «шакллантирилган» таснифлашга мувофиқ, кўчар мулк объектлари бўлган барча енгил автомобилларни ўлчамига боғлиқ равишда лотин алифбосининг биринчи ҳарфлари бўйича 6 тоифага ажратиш қабул қилинган. Булар A, B, C, D, E ва F.
A тоифа – узунлиги 3,6 метргача, эни 1,6 метргача бўлган автомобиллар. Бунга зич шаҳар шароити учун мўлжалланган «энг кичик» автомобиллар киради.
Кўзов тури – одатда 3 эшикли, камдан-кам ҳолларда 5 эшикли хетчбек. Тежамли лекин атиги икки одам ва унча катта бўлмаган багаж учун қулай. Ўзигахосвакиллари – Daewoo, Ford Ka, Renault Twingo, Peugeot 106, Kia Picanto.
B тоифа – узунлиги 3,9 метргача, эни 1,7 метргача бўлади. Одатда 5-6 кишилик ўринга эга, “Ҳақиқий шаҳарбоп” ҳисобланувчи Европада оммавийлашган кам габаритли машиналар тоифаси. Сезиларли қисми хетчбек кўзови ва олд узатмаси билан фарқланади. Ўзига хос вакиллари – VolkswagenPolo/Classic, SeatIbizaiCordoba, FordFusion, FiatPunto, OpelCorsa, Peugeot 206.
С тоифа – узунлиги 4,3 метргача, эни 1,7-1,8 метргача бўлган, 7-8 кишилик ва кўпроқ ўринлардан иборат бўлган “Golf-toifa” ёки «энг паст ўртача» автомобиллар. Европада анча оммавийлашган (тахминан 30%). Ўн йилликлар давомида бу тоифа бўйича энг модадаги автомобилларни ишлаб чиқарувчи VolkswagenGolf эди. Ўзигахосвакиллари –VW Golf iBora, Ford Escort iFocus, Audi A3, Mercedes-Benz A-klassa, Opel Astra, Peugeot 307, Honda Civic, Hyundai Accent, Toyota Corolla.
D тоифа – узунлиги 4,6 метргача бўлган автомобиллар. Ўрта ёки «тўлақонли ўрта» тоифа. Мазкур тоифа автомобиллари хетчбеклар ва седанлар, кўпчилик ҳисоблашича ва ҳақиқатда ҳам сиғими бўйича ҳам, ўзининг истеъмол сифатларига кўра ҳам оптимал транспорт воситаси саналади. Ўзига хос вакиллари – AudiA4, OpelVectra, VWPassat, FordMondeo, Mercedes-BenzS-класса, BMW 3-й серии, Peugeot 406.
E тоифа – узунлиги 4,6 метрдан зиёд бўлган автомобиллар. Олий ўрта ёки бизнес тоифа. Е тоифали автомобиллар юқори даражада қулайликларга эгалиги, салобатли ўлчамлари ва албатта юқори нархи билан ажралиб туради. Ўзига хос вакиллари – AudiA6, BMW 5-й серий, E-тоифали Mercedes-Benz, OpelOmega, ToyotaCamry.
F тоифа – узунлиги 5 метрдан узун бўлган автомобиллар. Одатда «Люкс» ёки намунавий деб аталадиган қулай, эксклюзив, кучли автомобиллар. Ўзига хос вакиллари – Rolls-Royce, JaguarXJ8, S-тоифали Mercedes-Benz, BMW 7-й серии.
Do'stlaringiz bilan baham: |