Умуртқалилар зоологияси фанининг предмети, ўрганаѐтган объекти ва вазифалари



Download 1,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/74
Sana21.02.2022
Hajmi1,16 Mb.
#29076
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   74
Bog'liq
15 умурткалилар зоологияси мажмуа

Овланадиган қушлар 
МДҲ қуш овлаш бўйича дунѐда биринчи ўринни эгаллайди. Мамлакатимиз бўйича 150 тур қушлар ов қилинади. Шулардан энг 
кўпи ғозсимонлар (48 тури) ва товуқсимонлар (20 тур) ҳисобланади. Ҳозирги вақтда ҳар йили 40-50 млн дона қуш тутилади. 


Ғозсимонлар, асосан Ғарбий Сибирь ва Шимолий Қозоғистонда тутилади. Тутилаѐтган қушларнинг энг кўпини (70 %) оқ 
куропотка, рябчик (6 %), қур (5 %) ташкил қилса, қолганини кўк куропотка, каклик ва қирғовуллар ташкил қилади. 
Булардан ташқари, қушлар илмий ва эстетик аҳамиятга ҳам эгадир. Чунки улар гўзал табиатмизнинг ажралмас қисми. Улар 
ўзининг гўзаллиги, ҳаракатчанлиги ва ѐқимли овози ата инсон учун фойдалидир. 
Юқорида айтилганлардан шу нарса аниқки, аксарият кўпчилик қушлар инсон ҳаѐти учун ниҳоятда фойдалидир, шу сабабли уларни 
ҳар томонлама мудофаа қилиш керак, ЮНЕСКОнинг ташаббуси ата 1948 йил 5 октябрда табиатни ва табиат бойликларини 
ҳимоя қилиш Халқаро уюшмаси тузилди. Ҳозир бу уюшмага 49 мамлакат киради. Шу уюшманинг шартномаларига кўра давлатлар 
ўртасида сони камайиб бораѐтган, ҳаѐти хавф остида қолган қушлар ва уларнинг қишлаш ҳамда уя қўйиш жойлари қўриқланади. 
Уюшманинг ташаббуси ата 1966 йилда «Халқаро қизил китоб» чиқарилди, кейинчалик 1978 йилда «СССР Қизил китоби» ва 
1983 йилда «Ўзбекистон Қизил китоби» чиқарилди. «Ўзбекистон» Қизил китоби»га жумҳуриятимизда яшаѐтган қушлардан 
сақоқушнинг икки тури, Туркистон оқ лайлаги, қора лайлак, қизил қанот, шипун оққуши, кичик оққуш, мармарли чуррак, скопа, 
узундумли бургут, кичик бургут, оқ думли бургут, чўл бургути, қиронқора бургут, болтаютар, қўмай, илонхўр бургут, шахин, 
йўрға товуқ ( ата) оқбовур, кречетка, осиѐ лойхўраксимон веретинниги ва чўл чумчуғи киритилади. Ҳаммаси бўлиб 31 тур. 
Уй паррандалари хўжалик мақсадлари (гўшти, тухуми, ата пари), алоқа боғлаш (каптар орқали ҳаво почтаси) ѐки эстетик 
талабларни қондириш (декоратив қушлар, ишқибозлик учун асраладиган зотлар) учун қўлга ўргатиб кўпайтириладиган қушлардир. 
Қушларни хонакилаштириш одамлар томонидан маълум мақсадлар учун қадимги замонлардан бошланган. Ҳамма хонаки товуқ 
зотларининг аждоди бўлиб Ҳиндистон, Бирма ва Малай ороллари ўрмонларида тарқалган банкив товуғи ҳисобланади. Бу товуқни 
хонакилаштириш эрамиздан бир неча минг йил илгари, аввал Ҳиндистонда, кейинчалик Европада бошланган. Одам парвариш 
қилиш ва танлаш натижасида жуда кўп хонаки товуқ зотларини яратди. МДҲда етиштирилган товуқ зотларидан ата
ушанкаси, ата , ата товуқлари, рус оқ товуғи-легорн, лангшан, киандот, нью гемпшир ва бошқаларини олишимиз мумкин. 
Куркалар ҳам эрамиздан анча олдин тарқалган ѐввойи куркадан хонакилаштирилган. Бир неча юз йил муқаддам Японияда 
бедананинг маҳаллий формаси хонакилаштирилди. Ҳозирги вақтда бу бедананинг ҳар биридан Европа ва Америкада йилига 300 та 
тухум олинмоқда. Бу бедананинг гўшти ва тухуми овқат сифатида ишлатилади. Хонаки ўрдак зотлари Европа ва Осиѐнинг 
шимолий ҳамда ўрта минтақаларида тарқалган ѐввойи кўк ғоздан етиштирилган. Оѐқлари, тумшуғи, қора ва тумшуғининг остида 
бўртмаси бўлган Хитой ғозлари Шарқий Сибирь, ички Осиѐ ва Узоқ Шарқда тарқалган ѐввойи хитой ғозидан келиб чиққан. Хонаки 
каптарларнинг жуда кўпчилик зотлари ѐввойи кўк каптарлардан келиб чиққан. Каптар зотлари декоратив, почта ва гўшт берувчи 
зотлар гуруларига бўлинади.

Download 1,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish