Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet202/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   198   199   200   201   202   203   204   205   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

N1.
(2)
Б у ерда йигинди берк контурнинг барча участкаларига тегишли: V
N1 
йигинди контур ураб олган урамлар сони билан шу урамлардаги ток кучи 
купайтмасининг йигиндисини билдиради; агар контурни / ток лосил килаёт-


ган майдон буйлаб айланилса 
N 1
ни мусб ат деб, тескари айланилса, манфий 
деб дисоблаш лозим. Майдон кучланганлигини оцим оркали кифодалайлик:
Ф
Н
=
-Х -,
•Ьн-
бу ерда 5 — оцимнинг кундаланг кесими, 
— мудитнинг магнит сингдирув- 
чанлиги. (2) ифодани куйидаги куринишда ёзамиз;
у
Ф1
(
3
)
Бу муносабат Кирхгоф тенгламаларининг иккинчи системасига ухшайди; 
бер к занжир учун магнит окимлари билан магнит каршилнклар купайтма- 
ларининг йигиндиси занжирдаги магнит юритувчи кучларнинг йигиндисига 
тенг.
Магнит занжири 
конунлари 
билан 
электр занжири конунлари орасидаги ух­
ш аш ли к соф расмий характерда эканлиги­
ни, бу конунлардаги физик додисалар о р а ­
сида 
деч кандай умумият йук эканлигини 
кайд килиб утиш жуда мудимдир.
Юкорида 
курилган 
муносабатлардан 
фойдаланишнинг кулайликларини тасвир- 
лаб бери ш учун магнит занжирини дисоб- 
лашга дойр мисоллар куриб чикамиз.
1- 
м и с о л. Узаги 249- раемда тасвир­
ланган шаклда булган электромагнит б е ­
рилган. Агар электромагнит ампер-урамла- 
ри сони 
N /a
= 1800, тиркишнинг кенглиги 
/0 = 2 
см
ва тиркишнинг магнит каршили- 
ги занжирнинг а, 
Ь, с
участкаларининг дар бирииинг магнит кар шилигидан
30 марта катта булса, электромагнитнинг даво ти рки шидаги магнит майдон 
кучланганлиги топилсин; 
а, Ь, с
учас ткаларнинг царш иликлари узаро тенг.
Е ч и л и ш и. 
а, Ь, с
участкалардаги магнит индукция окимларини 
Ф а,
Фь, 
Ф с
билан, даво тиркишидаги окимни 
Ф0
билан белгилаймиз. Тирки ш ­
нинг магнит сингдирувчанлиги бирга тенг булгани учун ундаги изланаётган 
магнит майдон кучланганлиги
249- раем. Магнит за н жи ри тар- 
мокланган электромагнит.
Ф„
На
= тг°.
(4)
бу ерда 5 — тиркишнинг кундаланг кесими.
а, с
у часткалар ва даво тирцишидан утган берк контур учун дамда 
а
ва 
b
участкалардан утган контур учун Кирхгоф тен гламаларининг иккинчи 
.системасини тузамиз:
(5)
(
6
)
Магнит юритувчи куч иккала контурда дам бирдай ва иккала долда 
дам унинг ифод асида / а ток амперларда берилган деб ф араз цилинган. Маг-
+
Фсг m
~Ь Фо 30 
r m
= 0,4 
к N 1а;
Ф
a?m
“f" 
Фьг m
“ 0,4 тс 
N / а.
нит индукция окими узлуксиз булгани ва барча оким 
с
тиркишига утгаии учун
Ф<. =
Фп
участкад ап даво
(7)


*
А
„тугундаги" тармокланишни текшириб, Кирхгофнинг биринчи жинс тенг- 
ламасини ^осил киламиз:
Фа
= Фо +
Фь-
 
(8)
(7) ва (8) дан фойдаланиб, (5) ва (6) тенгламаларни куйидаги куриниш- 
да ёзамиз:
Фа r m
+ 31 
Ф0 r m
= 0,4 я 
N 1а \
 
(5а)
2
Ф а г т 
Ф ог т
= 0,4 я 
N 1а.
 
(6а)
(5а) ни 2 га купайтириб ва ундан (6а) ни *адма-х,ад айириб куйидагини 
х;осил киламиз:
63 
Ф0г т
= 0,4 я 
N 1а.
 
(9)
Хаво тиркишининг магнит каршилиги 
l0jS
га тенг, участкаларнинг кар- 
шилиги эса шартга биноан 30 марта кам, шунинг учун
___ !о_
Гт ~ S -
3 0 '
г т
ни бу кийматини (9) га кУйсак, индукция окимининг куйидаги ифо­
дасини топамиз:
л
0,4 я 
N
/ в 
0,4 * 
N I a
Ф о =
63 г т
=
1п 

63--;
S -3 0
бундан тиркишдаги изланаётган магнит майдон кучланганлиги, (4) га биноан,
Ф„ 
0,4 я 
N
/,, 
0 ,4 -3 ,1 4 - 1 8 0 0
Я 0 =
- j
= ------ — 2- = ----- ----------- a s 540 з.
6 3 ' 30 
6 3 ‘ 30
2- 
м и с о л . 3 9 0 - бетдаги мисолда курилган халкасимон электромагнит- 
даги тиркишни 0,7 
см
га кадар кенгайтирилганда шу тиркишдаги 
Н 0
май- 
дон кучланганлиги топилсин, Узак темири учун 
В
магнит индукцияси билан 
Н
майдон кучланганлиги орасидаги богланиш 250- раемда тасвирланган 
О С
эгри чизик билан характерланади.
Е ч и л и ш и. Узакдаги окимни Ф билан, тирки шдаги окимни Ф 0 билан, 
Узакнинг ва тиркишнинг магнит каршиликларини мос равишда 
г т
ва 
г т0
билан белгилаб, электромагнит занжири учун Кирхгоф тенгламаларининг 
иккинчи системасини ёзамиз:
Ф г т
+
Ф г то
= 0)4 
n N / a.
(10)
А вв ал ги д ек узакдаги ва тиркишдаги окимларнинг кундаланг 
кеепмла- 
ри бир хил ва S га тенг деб х,исоблаб, куйидагини топамиз.
ф =
B S
= |л 
H S;
Ф0 =
B 0S \

h .

k_

r 'n
| j . 5 ’ 
r "ia — s
'
Ф, Фг„ 
r m
ва 
r m
ларнинг бу кийматларини (10) га куйсак, куйидаги келиб 
чикади:
t f / i
+ В010 =
0,4 п 
N Ia
ёки бундаги 

/0, 
N
ва 

ларнинг урнига уларнинг кийматларини куйсак;
60 
Н +
0,2 
В й =
1256.


Тирцишдаги 
В 0
магнит индукция узакдаги
В
магнит инд укци яга тенг, 
шунинг учун бу муносабатни
60 
Н
+ 0,2 
В
= 1256 
(11)
куринишда ёзиш мумкин.
Бу тенгламага иккита номаъ лум катталик — узакдаги 
Н
майдон к у ч ­
ланганлиги ва 
В
индукция киради. Бу ерда 
Н
билан 
В
орасидаги богланиш 
(бу богланиш 250- раемдаги эгри чизиц билан характерланад и) иккинчи 
тенглама булади. Бу тенгламаларни биргаликда ечиш учун график усулдан 
фойдаланамиз, яъни (11) тенгламага т е ­
гишли 
Ьй
тугри чизиц билан график эгри 
чизиги кесишган 
а
нуцтани цидирамиз 
(250- раем). Бу кесишиш нуцтаеига .6=4000 
гс
циймат мос келади. 
В
=
В
0, 
В 0
эса уз 
навбатида сон 
жидатдан тирцишдаги 
Н 0
майдон кучланганлигига тенг булгани учун 
изланаётган кучланганлик
Н 0
= 4000 5.
Тирцишнинг кенглиги 0,1 
см
булганда, к у ч ­
ланганлик 
Н д =
6280 
э
эди (394- бет). Ку- 
риниб турибдики, тирциш кенглиги ортган- 
да майдон кучланганлиги анча кам аяр экан.
в
юооо
8000
6000
ьооо
гооо

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   198   199   200   201   202   203   204   205   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish