Umumiy fizika kursi (ii-tom)


§. Магнит занжирининг цонунлари. Магнит индукция



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet199/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom


§. Магнит занжирининг цонунлари. Магнит индукция 
о^ими утаётган магнетиклар туплами 
магнит занж ири
деб 
аталади. Агар оким бир мудитдан иккинчи мудитга тулик У1'- 
са, биринчи ва иккинчи мудитдаги магнит индукция окимлари 
кет м а-кет ула нга н
дейилади; агар оким алодида кисмларга 
тармокланса ва кисмлар яна кайтиб бир-бирларига кушилса, 
окимнинг ана шу тармоклари 
п а р а л л е л ула нга н
булади.
Тармокланмаган магнит занжирига тороид урамларини ке­
сиб утаётган Ф индукция окими мисол була олади. Урамлар 
сони 
N ,
укининг узунлиги 
I,
кундаланг кесими 5 булган то- 
роидни карайлик. Урамлар уралган узак материалининг магнит 
сингдирувчанлиги ц булсин. Урамда окаётган токнинг кучи /
булсин. Тороиднинг кундаланг кесимини кесиб утаётган Ф 
окимнинг ифодасини ёзайлик. Майдонни бир жинсли ва то­
роиднинг укига параллел йуналган деб кабул килиб, куйида­
гини топамиз:
199- параграфдаги (1) формулага биноан тороиднинг ичидаги 
майдоннинг кучланганлиги 
И — A m i,
бу ерда 
п
— тороиднинг 
узунлик бирлигидаги урамлар сони, бундан
п
= -у эканлигини назарга олиб, куйидагини топамиз:
А
= / ( Ф
2
— Фх) =
r.R4B
булади.
Ф = SB = y.HS.
Ф
=
Ar.\m.JS.
N
N


Равшанки, бу ифодани цуйидаги куринишда ёзиш мумкин:
Ф
-
4*м
( 1)
Бу формула формал жидатдан тармоцланмаган ток занжири 
учун Ом цонунига ухшайди.
Хацицатан дам, (1) формуланинг суратидаги 
Ar.NI
ифодани 
магнит юритувчи к у ч $ т
деб, махраждаги 
Ij^S
ифодани эса 
магнит царш илик г,п
деб атасак, яъни
ё т = Ar.NI]
 
(2)
/
Г т ~
JJ.S 
( 3 )
деб цабул цилсак, (
1
) формула цуйидаги куринишга келади:
rh
_ io 
т
Ф - ^ '
 
(la)
(la) формуладан цуйидаги маъно чицади: 
магнит индук­
ция оцими сон ж идатдан 
магнит юритувчи кучнинг
занж ирнинг г т магнит царш илигига нисбатига тенг.
Магнит 
царшилик занжирнинг узунлигига тугри пропорционал ва зан­
жирнинг кундаланг кесими дамда магнит сингдирувчанлигига 
тескари пропорционал эканлигини цайд цилиб утамиз. Магнит 
юритувчи куч 
N1
купайтмага пропорционал; бу купайтма маг­
нит занжири ураб олган тула ток кучидан иборатдир.
Агар (1) формулада 
/ ток кучини абсолют электромагнит
бирликларда, / ва S ни мос равишда сантиметрларда ва ква­
драт сантиметрларда ифодаласак, у долда 
Ф
индукция оцими 
максвелларда келиб чицади.
Агар (1) формулада ток кучини амперларда, 
Ф
оцимни, 
аввалдагидек, максвелларда улчасак, унга 
0 ,1
га тенг булган 
сон коэффициент киритиш лозим; у долда:
Ф(мкс)
= 0,1
бунда 
I
ва S аввалдагидек, сантиметрларда ва квадрат санти­
метрларда ифодаланган. 
% т
магнит юритувчи куч ва 
Ф
маг­
нит оцим учун бирликларнинг Халцаро системасидаги бирлик­
лар дацида цуйироцда (223-§ да) гагшрилади.
Магнит юритувчи куч ва магнит царшилик каби катталик- 
ларнинг киритилиши электр ва магнит занжирлар орасидаги 
расмий ухшашликлар аслида бундан дам чуцурроц эканлиги 
билан оцланади. Буни курсатиш учун магнит занжирнинг кет- 
ма-кет уланган цисмларини цараб чицамиз. Оцимларнинг кет­
ма-кет уланишига юцорида курилган тороид Мисол б^ла ола­
ди, Бунинг учун биз ана шу тороиднинг узунлиги 

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish