У
а
Н 1 М = Н - 2 ~
г
= Ы
(//, = # ) .
(3)
Бу ерда / юкоридагига ухшаб, циркуляция олинган контур
ураб турган тула токни ифодалайди. Утказгичдан ташкарида
ётган нукта учун (3) формуладаги / бутун цилиндрик утказ
гич оркали утаётган токнинг кучини ифодалайди. Буни назар
га олиб куйидаги ифодани топамиз:
И
-2
иг
= 4и/,
бундан Н учун куйидаги ифодани топамиз:
Н = »
г
Шундай килиб, цилиндрик токнинг ташки нукталарда досил
киладиган кучланганлиги шу цилиндрнинг уки буйлаб утаёт
ган ва кучи цилиндрдаги токнинг кучига тенг булган тугри
ток магнит майдонининг кучланганлигига тенг.
Цилиндрнинг ичида ётган нукта учун циркуляция олинади-
ган контур токнинг факат бир кисмини урайди. Юкоридаги-
дек, текширилаётган нуктадан
уккача булган масофани
г
билан белгиласак, контур ураб турган ток куйидагига тенг
булади:
Бу ифодани (3) формулага куйсак:
2ГГ
Я = = Ж -
Бу формуладан ток укидан узоклашилган сари магнит майдон
кучланганлиги орта бориши куриниб турибди; цилиндрнинг
укида магнит майдон нолга тенг.
213- раемда магнит майдон кучланганлиги билан цилиндр
укигача булган массфа орасидаги богланиш тасЕИрланган.
Агар ток утказгичнинг юпка сирт катламидангина окаётган
булса, у долда утказгичнинг ташкарисидаги магнит майдон
шундай ток бутун кесим буйлаб текис окканда досил булади-
ган магнит майдонга тенг булади. Лекин бу долда утказгич
нинг ичида магнит майдон нолга тенг булади. Хакицатан дам,
утказгичдан ясалган цилиндрнинг ичида Н векторнинг циркуля
цияси, аввал курганимиздек:
2 Я ,Д / = Я -2 я г = 4*/.
Бироц бу долда циркуляция контури токни тулиц урамайди,
шунинг учун тенгликнинг унг томони нолга тенг булади. Шу
нинг учун бевосита ички нуцталарда майдон кучланганлиги:
Н =
0.
Ток цилиндрик утказгичнинг сирти буйлабгина оццанда
И
нинг
г
га богланиши 213-
б
раемда тасвирланган.
213- раем. Магнит майдон кучланганлиги
Н нинг
ци
линдрнинг уцигача булган мас офага цараб узгариши:
а —утказгичнинг кесими буйлаб текис оцаётган ток
учун;
б
—утказгичнинг сирти буйлаб оцаётган ток учун.
200-§. Магнетиклар. Шу вацтга цадар бушлицдаги, яъни
сезиларли мицдорда атомлар, электронлар ёки модданинг бош
ца элементар зарралари булмаган фазодаги магнит майдонни
текширдик. Энди биз магнит майдонга моддаларнинг таъсири-
ни текширамиз. Бунда магнит майдонга таъсир курсата ола
диган моддани
магнет ик
деб атаймиз.
Аввало диэлектрикларнинг электростатик майдонга таъсири
дацидаги мулодазаларимизни эсга олайлик. Электростатик май
дон таъсирида диэлектрик узига хос бир долатга келади; бу
долатни биз цутбланиш деб атаган эдик. Кутбланиш натижа
сида диэлектрикнинг чегараларида ва унинг бир жинсли бул
маган содаларида тегишли о' сирт зичлиги ва
о'
дажмий зич-
ликка эга булган электр зарядлар („богланган11 зарядлар)
досил булади. Бу зарядлар узининг электростатик майдонини
вужудга келтиради ва бу майдон дастлабки майдон („эркин“
зарядлар майдони) билан цушилади.
Агар дастлабки электростатик майдоннинг кучланганлиги.
Еп га, диэлектрикнинг цутбланиши натижасида досил булган
майдоннинг кучланганлиги эса Е' га тенг булса, у долда май
доннинг Е умумий кучланганлиги уларнинг вектор йигинди
сига тенг булади:
Е = Е0 + Е'.
Худди шу каби, симлардан утаётган токларнинг магнит
майдонида турган дар бир магнетик дам узига хос бир долат-
га келади —
Do'stlaringiz bilan baham: |