Umumiy fizika kursi (ii-tom)


§. Ферромагнетизм. 200- параграфда парамагнит модда­



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet180/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   176   177   178   179   180   181   182   183   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom


§. Ферромагнетизм. 200- параграфда парамагнит модда­
ларнинг баъзилари жуда катта кушимча 
Н '
майдон досил ки­
лиш хусусиятига эга эканлигини, демак, уларнинг ц магнит 
сингдирувчанлиги катта эканлигини 
таъкидлаб утган эдик;. 
бундай моддалар 
ферромагнит моддалар
деб аталади. Темир,. 
никель, кобальт, гадолиний ва уларнинг цотишмалари (маса­
лан, Fe — Ni, шунингдек, Fe — Ni — А1 ва шу кабилар) ва фер­
ромагнит булмаган моддаларнинг баъзи цотишмалари, чунон- 
чи, 61,5% Си, 23,5% Мп ва 15% А1 дан иборат цотишма, 
марганец — висмут, хром — теллур котишмалари ва боищалар 
форромагнит моддалар каторига киради.
Ферромагнит моддаларнинг жуда катта ц га эга б^лишдан 
ташцари яма куйидаги узига хос хусусиятлари бор: 
1
) фер­
ромагнит моддалар магнитловчи майдон таъсири тухтагандан 
кейин дам магнитланганлигича колади
2
) уларнинг магнит 
сингдирувчанлиги (х (шунингдек, магнитланиш коэффициен- 
ти 
у
.)
доимий булмасдан магнитловчи майдоннинг Н„ кучлан­
ганлигига богли^ булади.
Кристалл ферромагнетиклар, масалан темир монокристал- 
лари магнит хоссаларининг анизогропиясини ошкор киладилар: 
кристалл бир йуналишда осонрок, бошка йуналишларда кийин- 
рок магнитланади. Майда кристалл структурали уша модда 
магнит жидатдан изотропдир.
Темирнинг магнитланиши билан ташки майдон кучланган­
лиги орадидаги богланишни биринчи булиб Москва университе- 
тининг профессори А. Г. Столетов муфассал урганди. У 1872 
йилда „Юмшок темирнинг магнитланиш функциясини текши- 
риш“ номли илмий ишини нашр эттирди. Столетовнинг экспе- 
риментал усули индукция додисасига асосланган эди (
2 2 1
- § 
га каранг). Бу ерда биз цаттик ферромагнетик жисмлардаги


магнит индукция векторини улчашнинг бошцача усулини ку­
риб чицамиз. Тороид шаклидаги соленоид ичига биз текшир- 
моцчи булган магнетикдан ясалган узак киритилган булсин.
Узакнинг ичидаги тула магнит майдон В индукция вектори 
билан аницланади. Бу вектор соленоиддан оцаётган ток зосил 
цилган магнит майдоннинг Н
0
кучланганлиги билан молекуляр 
токлар зосил цилган майдоннинг Н' кучланганлиги йигиндиси- 
дан иборат:
В = Но + н \
Соленоиднинг узагини кесиб унда торгина 
кундаланг тирциш зосил цилайлик (218- 
расм). Бу тирциш ц = 1 булган музит билан 
тулгани (одатда у заво билан тулган бу­
лади, завонинг эса парамагнетизмини з и ­
собга олмаймиз) сабабли унда индукция 
вектори магнит майдоннинг кучланганлик 
векторига тенг булади.
Тирцишга алоцадор булган катталик- 
ларни „Т“ индекси билан характерлаймиз, 
у золда тирцишда цуйидаги тенглик уринли 
булади:
ВХ = НТ. 
(
1
)
Узакнинг ичида В индукция вектори тороиднинг уцига парал­
лел булади; агар тороиддаги тирциш тор булса, у индукцияни 
сезиларли даражада узгартирмаслигини биз кейинроц (207- па­
раграфга царанг) курамиз; демак, тирциш созасидаги индук­
ция узак ичидаги индукцияга тенг
Вт = В,
бундан (
1
) муносабатга биноан,
Нт = В = Н
0
+ Н',
яъни тирциш ичидаги Нт кучланганлик узак ичидаги индук­
цияга тенг, бошцача айтганда, тирциш ичидаги кучланганлик 
соленоиддан оцаётган ток ва узакдаги молекуляр токлар з о ­
сил цилаётган кучланганликларнинг Н
0
Н' йигиндисига тенг.
Шундай цилиб, узак магнитланиши туфайли тирцишдаги 
майдоннинг кучланганлигини орттирар экан. Тирцишдаги 
И т
кучланганликни улчаш билан (масалан, бу майдоннинг токли 
контурга таъсирига цараб) биз узакдаги 
В
индукциянинг ций­
матини улчаган буламиз.
Ферромагнит моддалар учун зам, парамагнит ва диамагнит 
моддалар каби В индукция вектори Н майдон кучланганлиги
218- раем. Тиркишда- 
ги 
магнит майдоннинг 

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   176   177   178   179   180   181   182   183   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish