У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й в а у р т а м а Х с у с та ъ л и м ва зи рли ги


Таъриф.  И н сонни аник бир нарса, вокеа ёки ходиса хаки да  мантикий фикр юритиши оркали хосил булган тушунча  конкрет


bet86/193
Sana26.02.2022
Hajmi
#473026
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   193
Bog'liq
fayl 642 20210429 (1)

Таъриф
И н сонни аник бир нарса, вокеа ёки ходиса хаки да 
мантикий фикр юритиши оркали хосил булган тушунча 
конкрет
(аник) тушунча 
деб юритилади.
Таъриф. 
Бирор нарса, вокеа ёки ходисалардан фи кран ажратиб 
олинган аломатлар хдкида фикр юритиш натижасида хосил булган 
тушунча 
абстракт тушунча 
деб юритилади.
Таъриф. 
Х,ар бир нарса, вокеа ёки ходисанинг узигагина 
тегишли булган тушунча 
якка тушунча 
деб юритилади.
Таъриф. 
Бир каича нарса, вокеа ёки ходисаларнинг барчасига 
тегишли тушунча 
умумий тушунча 
деб юритилади.
144


Тушунчаларнинг 
узаро 
муносабатлари 
тафаккурда хукм 
шаклида акс этиб, улар тилшуносликда 
дарак гап
деб юритилади.
Таъриф. Иккита бир-бири билан мантикий алокада булган 
хукмдан чикарилган умумий хулоса мантикий хулоса деб 
юритилади,
Таъриф. 
Тушунчалар, хукм л ар ва мантикий хулосалардан 
хосил булган янги тушунчалар мажмуига 
илмий назариялар 
деб 
юритилади.
2. Математик тушунча, унинг мазмуни ва ха жми
Маълумки, барча фанлар катори математика фани хам 
атрофимизни ураб турган дунёни, табиат ва жамият ходисаларини 
урганади. Аммо математика мазкур ходисаларнинг факатгина 
алохида гомонларини урганади.
Масалан. 
Геометрияда бирор нарсанинг ранги, каггиклиги ёки 
массаси кабилар хисобга олинмайди, балки нарсанинг шакли, 
улчамлари 
у р г а н и л а д и ,
яъни абстрактланади. Шунинг учун хам 
геометрияда урганилаётган «объект» ёки «предмет» сузи урнига 
«геометрик фигура» (кесма, нур, тугри чизик, бурчак, ромб ва х.к.) 
сузи кулланилади.
Умуман, хар кандай математик объектлар - бу моддий олам 
предмет, вокеа-ходисаларидан мивдорий ва фазовий хосса хамда 
муносабатларни ажратиш, шунингдек, уларнинг бошка барча 
хоссаларини абстрактлашдан иборатдир. Булардан куринадики, 
математик объектлар реал холда мавжуд булмасдан, бизни ураб 
турган моддий борликда геометрик фигуралар, сонлар ва бошкалар 
йук булиб, улар жамиятнинг тарихий ривожланиш жараёнида 
инсонлар онги билан яратилгаидир. Бу математик объектлар 
факатгина инсонлар тафаккурида ва математик тилни ташкил 
этувчи беиги ва символларда мавжуд хисобланади. Бундан 
ташкари, 
математик 
объектларни 
ташкил 
этишда 
купгина 
хоссаларидан факатгина абстрактлашдагина эмас, балки уларга хеч 
кандай реал предмет эга булмаган хоссаларни кушиш холлари хам 
содир билади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish