У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги


Авенариус ва тажрибани «тозалаш» дастури



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet95/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

Авенариус ва тажрибани «тозалаш» дастури. 
1888—1890 йил- 
ларда ёзилган икки томлик «Соф тажрибанинг танциди» асари- 
да Авенариус соф тажрибани ундан ташкдрида мавжуд булган
www.ziyouz.com kutubxonasi


объектив реалликка к,арама-кдрши куйиб, бу соф тажрибада 
факат \иссиётларимиз ва сезгиларимиз орк^али билимга эга була- 
миз, деган хулосага келди. Авенариус бу асарига 
принципиал 
координация 
тушунчасини киритди ва бу тушунча билан «мен» 
ва мух^итнинг ажралмас богликлигини, субъектни объектдан, 
объектни эса субъектдан ажралмас \олда боглик эканлигини 
таърифлаб берди. Авенариус соф тажриба деб \ар кандай камчи- 
ликлардан ва хатолардан холи фикрларни ва билимларни назар- 
да тутади. Авенариус инсон соф тажрибадаги фикрларни ^аётда 
содир булган кузатиш билан такдослаши ва бу кузатишни \ар 
хил хатолардан тозалашни му\им деб \исоблайди. «Инсон соф 
тажрибада» кузатиш доирасини кенгайтириб, бу кузатишга хос 
булган хатолардан уни тузатишни асосий вазифа деб \исоблай- 
ди», деб, ёзади Авенариус. Шундай кдгсиб, тажриба тушунчаси 
\ар хил турларга эгадир. Бу тажрибадаги хатоликларни тузатиш 
эмпириокритицизмни асосий вазифаси деб \исоблайди. Авена­
риус фикрича, соф тажрибанинг элементлари бу тажрибада 
кдтнашган шахсга богликдир. Бу фикрни кейинчалик Мах ри- 
вожлантиради ва «дунё элементлари» тушунчасини киритади. Бу 
назарияни яхширок, урганиш учун унинг гносеологик царашла- 
рига эътибор бериш керак. Авенариуснинг соф тажриба тушун- 
часида субъект ва объект бир-бири билан ажралмас богликдир, 
субъект объектсиз, объект эса субъектсиз мавжуд эмас. Пекин, 
Ер тарихида жуда катта даврдаги узгаришлар хрч кандай субъект­
сиз давом этган. Инсон Ер тарихида бундан 40—50 минг йил 
олдин пайдо булган. Тажрибадаги сузлар бу тажрибани тасвир- 
лайди ва бу тасвирдан четга чикиб кетолмайди.
Бу сузларни тахдил килиш максадида Рассел «дискрипция» 
назариясини яратди. Лотин тилида «дискрипция» сузи тасвир- 
лаш деган маънони англатади. Дискрипция назариясининг асо­
сий вазифаси — оддий тилни махсус формал мантик тилига 
айлантириш ва факат шу тилдан фойдаланиш. Табиийки, бу 
махсус формал мантикий тил бутун объектив оламни акс эт- 
тира оладими?, деган савол тугилади. Формал мантик тили 
факат узининг доирасидаги масалалар билан шугулланади, яъни 
тушунчаларни аникдаш, тушунчалар асосида муло\аза юри- 
тиш ва мулох,азаларнинг ички зиддиятсиз булишини текши- 
ришни амалга оширади. Рассел уз олдига бутун фаннинг асо- 
сини формал мантик асосига угказишни макрад килиб куйди. 
Формал мантик фаннинг асосига айланиши учун унинг конун- 
лари объектив борликни акс эттириши керак. Бундай акс эт- 
тиришни янги тушунча, референийлик тушунчаси ифодалайди. 
Лотин тилидан таржима килганда референийлик сузи «билди- 
рувчи» маъносини англатади. Бу суз айрим иборалар, сузлар 
объектив борликни, нарсаларни билдириши керак. Масалан, 
сув деганда табиатдаги мавжуд физикавий нарсани суз ифода 
этиши керак.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бертран Рассел фикрича, формал мантик, аппарата тарки- 
бида референийлик хусусиятига эга булган сузларни ажратади. 
Бу референ тушунчаларни ажратиш учун Рассел мулохдзаларни 
иккига булишни тавсия этади, биринчиси номлар ва иккинчиси 
дискрипциялар яъни тасвирлашлардир.
Рассел ном деб факдт объектив оламдаги бор нарсаларни ва 
хдцисаларни акс этгирадиган тушунчаларни эътиборга олади. 
Масалан, Кира даре утаяпти. Бу мисолда Кира фак,ат к,изнинг 
номини билдиради, бу цизга хос булган бошк.а хусусиятлар 
бизни кдош^тирмайди. Шахснинг номи бу шахени билдиришдан 
ташк,ари хеч к,андай маълумот бермайди. Шунинг учун ном ту- 
шунчаси фак,ат бир маънога эга. Ном тушунчаси билан бирга 
детонант тушунчаси хам мантиций позитивизм вакиллари томо- 
нидан киритилди. Бу тушунчани мантилий позитивизм вакилла- 
ридан бири Черч киритди. Масалан, Волга дарёси тушунчасида 
Волга сузи номни билдиради ва ном деб аталади, бу дарёнинг 
узи детонант деб \исобланади. Бу номнинг маъносини билдирув- 
чи тушунчани Фреге 

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish